27. novembra 1095. godine, negde u Francuskoj (Klermon), Papa Urban II je pozvao evropske vitezove u Prvi krstaški pohod. Obećavao im je bogat plen, zlato i slavu ako oslobode Jerusalim od Turaka Seldžuka... U Beogradu, 27.novembra 2014.godine, "Vinski ilegalci", posvećenici i ljubitelji vina su nenametljivo pozvali ljubitelje vina iz Beograda na još jednu subverzivnu akciju dokazivanja da vino nije snobovska razonoda. Nisu najavljivali sjaj i glamur, ekskluzivne goste... Ali su obećali prijatno društvo, toplu atmosferu, vina iz Srbije, ribu iz Dunava...Mesto okupljanja: Kafana Provalija, na Širokoj stazi u Zemunu, na samoj litici iznad Dunava... Mesto koje stari Zemunci i dunavski alasi drže kao strogo čuvanu tajnu. Polako, duž staze pored reke uz koju su se naređale sojenice, izbijaju iz mraka siluete ilegalaca koji su uspeli da lociraju gde se nalazi ta Provalija (kakvo olakšanje što današnji mobilni telefoni imaju GPS navigaciju !!!). Jedina zvezda ove večeri je vinarija "Do kraja sveta" iz Kovilja.

Do kraja sveta, u Provaliji, uz Mlad mesec... neinformisani bi već mogli da zaključe da je u pitanju neka sekta koja uz čudne rituale zavodi duše srpske mladeži...Međutim, ovaj četvrtak je omogućio opuštenu interakciju vinske publike i vinarije Do kraja sveta. Tokom večeri su okupljeni imali priliku da prošire poznanstva, saznaju nešto više o vinariji Do kraja sveta i da uz vino probaju i pravu alasku čorbu od dunavske ribe (koju sam morao propustiti usled zgusnutog rasporeda vinskih dešavanja u Balkanskom Vinopolisu tako da nju neću ovde komentarisati).



Mlad mesec 2009 - Do kraja sveta - (sortni sastav: Sauvignon Blanc, Chardonnay) - Na nosu se izdvajaju sortne herbalne arome sovinjona. Šardone je ovom vinu dao telo, intenzitet. U ustima kompleksne voćne arome dominiraju sa dosta tropike, citrusa uz diskretne note vanile i začina.

Roze 2013 - Do kraja sveta - (sortni sastav: Pinot Noir) U čaši, vino odlikuje lepa rubin boja. Na mirisu skladno ukonompovane voćne arome jagode, trešnje uz naznake cvetnih nota ružinih latica. Srednjeg tela, vino ipak ostavlja laganu, svežu impresiju u ustima. Završnica je lepršava i postojana.

Cabernet Sauvignon  Selection 2011 - Do kraja sveta - Tamnocrvene boje u čaši. Na nosu ćete prvo osetiti elegantne kompleksne arome crnog šumskog voća, višnje. a potom i elegantnu cvetnu notu koja upotpunjuje sveukupni utisak. Odležavanje u francuskom hrastu je vinu dalo lep začinski karakter uz arome zrelog voća. Vino je punog tela, tanini bogato oblažu usta u slojevima.

Druženje u Provaliji sam morao prekinuti jer se par kilometara odatle, skoro među oblacima, na 25. spratu PC Ušće zagrevala nešto drugačija atmosfera. Vina Belje, jedna od najvećih vinarija u regionu kapaciteta preko 3 miliona litara vina godišnje i sa vinogradima koji pokrivaju 650 hektara, je priredila degustaciju vina iz svog portfolija.



Vina iz vinarije Belje su potvrdila svoj kvalitet na međunarodnim takmičenjima. Dovoljno je pomenuti da su na ovogodišnjem Decanter-u osvojili regionalni trofej za svoju graševinu Goldberg iz 2006. godine. U portfoliju ove vinarije, vina od sorti graševina (italijanski rizling), merlo i šardone zaslužuju najveću pažnju ljubitelja vina.

Za proboj na srpskom tržištu Vina Belje svakako imaju vetar u jedra u vidu činjenice da ova vinarija pripada koncernu Agrokor-a u vlasništvu hrvatskog Miškovića - Ivice Todorića. Samim tim će moći da maksimalno pokušaju da iskoriste tržišnu poziciju lanaca supermarketa u Srbiji koji čine trougao: Roda-Idea-Merkator (po slobodnoj proceni 40% retail tržišta u Srbiji).

Međutim, teži posao predstavlja privlačenje lokalnih vinopija. Ako pogledamo glavne adute ove vinarije graševinu, šardone i merlo, a takođe i navike i trendove na srpskom vinskom tržištu, možemo doći do sledećih zaključaka:

Graševina (italijanski rizling) je sjajna sorta i iz godine u godinu vinarije istrajavaju na kontinuiranom poboljšanju kvaliteta vina od nje. Međutim, ova sorta još uvek u Srbiji vuče reputaciju iz vremena stare Jugoslavije koja nije imala visoke ambicije sem da bude dobro rashlađena i pogodna za špricer. Čak ni vinarije iz Srbije koje u svom portfoliju imaju sjajne primere italijanskog rizlinga ne zasnivaju svoj marketinški identitet na toj sorti. Još uvek je uzak krug ljubitelja i poštovalaca ove sorte, dok je onom špriceraškom delu vinopija dovoljno da bude hladna i... jeftina. Zato će Vina Belje imati izazov da takođe edukuju potrošače o kvalitetu graševine, a Agrokor sigurno ima veći budžet za marketing od recimo naših vinarija Kiš, Molovin ili Vinum. Posledično, popularisanje ove sorte kroz aktivnosti Vina Belje će imati benefit za sve male proizvođače u Srbiji koji tržištu nude svoj italijanski rizling odnosno grašac.

Šardone je svakako zahtevan zadatak na srpskom tržištu ukoliko nova vinarija želi da se pozicionira... Na lokalnom tržištu je popularnost šardonea doživela svoj vrhunac. Skoro sve vinarije (sa izuzetkom Župe)  u svojim vinogradima imaju i zasade šardonea tako da je tu konkurencija i najveća. Paradoksalno, trenutno je i u Srbiji zaživeo snažan trend interesovanja za druge sorte (čuveni ABC) a ljubitelji šardonea su poprilično odani proverenim lokalnim igračima među kojima je svakako lider, i nema znakova da će mu tu poziciju neko uzdrmati - Chardonnay Kovačević.

Merlo je sorta koju srpsko tržište voli da pije i svakako na tržištu ima još prostora za kvalitetna vina od te sorte. Međutim, pitanje je samo koliko će Vina Belje biti ubedljivi da potrošačima objasne da regija iz koje dolaze je takođe pogodna za proizvodnju crvenih vina, obzirom da prosečni potrošači kontinentalnu Hrvatsku najčešće percipiraju kao regiju pogodnu za proizvodnju belih vina.

Uz prigodan program i veličanstven pogled na Kalemegdan, vina od grožđa koje u sebi nosi identitet Dunava su predstavljena vinskoj sceni Srbije upravo na mestu gde se Sava uliva u Dunav. Simbolično, jer vino spaja ljude...

 

NAZAD NA KATEGORIJU