Pred kartom vinskih regija Hrvatske stoji Kerolajn Gilbi MW i daje osnovne karakteristike vinskih regija i tipične stilove vina. U publici 320 vinskih profesionalaca, novinara, enologa, somelijera, kritičara iz celog sveta. I sama Kerolajn Gilbi izgleda iznenađeno, uz osmeh komentarišući da je ovo najveće okupljanje vinskih profesionalaca na jednom mestu na kom je dobila priliku da predstavi vina iz centralne i istočne Evrope. Ovog puta, u fokusu su vina Istre, a glavne zasluge što je jedno od najvećih svetskih takmičenja Concours Mondial de Bruxelles (CMB) došlo u Hrvatsku ima organizacija Vinistra. Istine radi, ovo nije bio prvi put da CMB se održava na prostoru Balkana jer je domaćin ovog takmičenja 2016. godine bio grad Plovdiv u Bugarskoj. No, svakako je Istra, a pored toga i Hrvatska, pa i šira regija Balkana dobila priliku da pokaže svoje bogatstvo pred brojnom profesionalnom vinskom publikom iz čitavog sveta u periodu od 11. do 15. maja 2023. godine.

O logistici koja je potrebna da se više od 300 vinskih sudija dočeka i da im se organizuje celodnevni program tokom 4 dana dovoljno kazuje i da su organizatori morali da iskoriste usluge aerodroma u Ljubljani, Zagrebu, Trstu i Veneciji kao dolazne luke za vinske eksperte, a potom ih transferišu do Poreča. Jedina stvar koju organizatori nisu mogli da predvide je vreme. Oblaci nam ovog puta nisu bili naklonjeni, ali topla istarska dobrodošlica i predivna atmosfera tokom tih nekoliko dana su učinili da i kišni oblaci odu nekim drugim putem. Tokom 3 dana takmičenja, vinske sudije će oceniti 7.500 vina. Ako pričamo o logistici, vredi pomenuti i da su tokom takmičenja angažovani 50 somelijera iz Plave lagune i 55 učenika srednjih škola iz Osijeka, Virovitice, Buja, Pule, Rovinja i Poreča koji su kao somelijeri stekli nova iskustva posluživanja vina i servisa na internacionalnim takmičenjima kao što je CMB.

HRVATSKA UKRATKO

Obala Hrvatske obuhvata 6.175 kilometara, uz  1.185 ostrva.

Hrvatska = 4 miliona stanovnika, skoro 19 miliona turista (2022)

Istru godišnje poseti 5 miliona turista i ostvare preko 30 miliona noćenja

Hrvatska se može pohvaliti sa 17.600 hektara (2022) pod vinovom lozom

Proizvodnja vina u 2022. godini: skoro 526.000 litara, od čega je približno 76% belo vino, 21% crveno vino i 3% roze

Istra se može pohvaliti bogatom istorijom, a proizvodnja vina počinje  u periodu između 5. i 6. veka pre nove ere.

Ako pričamo o hrvatskoj Istri, najznačajnije sorte vinove loze u lokalnim vinogradima su malvazija istarska i teran. Malvazija istarska zauzima 1555 hektara pod vinogradima, dok teran zauzima 232 hektara (2022.) Poređenja radi, slovenačka Istra ima 1838 hektara pod vinogradima i glavne sorte su malvazija istarska (622 hektara) i refošk (788 hektara).

Istarska malvazija se po prvi put pominje 1385. godine. Nepoznatog je porekla i nije u bliskom srodstvu sa drugim malvazijama. Sorta se odlikuje odličnim kvalitetom i daje vina različitih stilova, počev od mladih svežih vina (koja čine 70% proizvodnje)  preko maceriranih do vina odležalih u sudovima od hrasta ili bagrema.

Teran je crna sorta koja potiče po svoj prilici iz italijanskog dela Istre. Do 1880. godine, ona je obuhvatala 90% istarskih vinograda. Jedan od roditelja terana je refosko nostrano. Teran je prinosna sorta, visokih kiselina i snažnih tanina, tako da zahteva redukciju roda da bi se dobio kvalitet. Pogodan je za proizvodnju penušavih vina, rozea, crvenih vina kako svežih voćnih tako i punih odležalih u hrastu. U Istri se mogu naći i uzorci vina od prosušenih bobica terana.

NAZAD NA KATEGORIJU