Prvi značajniji pokušaj prodora naših vina na evropska tržišta učinjen je 1882. godine na izložbi vina u Bordou. Srpska vina su tada privukla posebnu pažnju jer su zapadnoevropska vinogorja već uveliko bila desetkovana filokserom. Prema informacijama iz Težaka (br. 14/1883), na izložbi u Bordou je ukupno učestvovalo 28 izlagača iz Srbije koji su izložili 58 vina, i to: krajinskih 32, smederevskih 9, niških 5, župskih i levačkih 4, požarevačka 2, jelička 2 i po jedno gročansko, jagodinsko, venčačko i pocersko-tamnavsko. Neka od izloženih vina su dobila dobre ocene a odlikovano je njih 19. Počasnu diplomu su dobili njegovo veličanstvo kralj Milan i Vlada Kraljevine Srbije. Zlatnom medaljom za napredak nagrađena su vina iz kraljevskih vinograda i vina Nikole Hristića, tada predsednika Ministarskog saveta i ministra unutrašnjih dela. Srebrnom medaljom za napredak su nagrađena vina Vase Mijatovića, gostioničara iz Beograda, Jovana Protića, činovnika iz Beograda, Ljubomira Novakovića, enologa iz Kraljeva, Vićentija Popovića, sveštenika iz Ježevice i Karla Peroloa, gostioničara iz Beograda. Bronzanom medaljom za napredak su nagrađena vina dr Bulića iz Smedereva, Jovana Jelkića, vinarskog trgovca iz Beograda, Stojana Pavlovića, duvandžije iz Požarevca, Arse Lukića, trgovca iz Beograda, Alekse Novakovića, advokata iz Beograda, V. Vujovića, državnog savetnika. Počasnu diplomu za napredak su dobili R. Paranos, trgovac iz Beograda, Jovan Marković, zemljoradnik iz Kobišnice, Mika Petrović, gostioničar iz Beograda, Blazijades iz Niša i A. Vukićević, činovnik iz Jagodine.  Međutim, prema podacima kojima je raspolagalo Ministarstvo narodne privrede, vina koja su privukla najveću pažnju nisu bila proizvod vinarija koje su imale svoje vinograde, već pojedinih trgovaca koji su u zavisnosti od rodnosti godine i potreba tržišta otkupljivali grožđe od različitih proizvođača.

Dalji pokušaji plasiranja srpskih vina zastavljeni su širenjem filoksere na Balkansko poluostrvo.

Ponedeljak, 19.11.2018. - Nakon intenzivne nedelje u Pijemontu i prilike da uporedim klasična vina iz Barola i Barbareska sa novim zvezdama nebiola iz regije Lange, vinski putevi me dalje vode ka Bordou. Očekuje me VINITECH 2018, jedan od najvažnijih sajmova vinogradarstva i vinarstva u Evropi. Ove godine, 9 srpskih vinarija će predstaviti svoja vina na sajmu. Vinari su već stigli u Bordo iz Beograda. Program dešavanja na sajmu i propratna dešavanja obećavaju intenzivan trodnevni nastup... i priliku da se znanje francuskog dodatno izbrusi (poznavajući koliko Francuzi generalno slabo govore druge strane jezike).

Bordo je grad sa nekih 250.000 stanovnika, tako da nije zahtevan što se tiče javnog prevoza. Autobuska linija (koja ide na svakih 15 minuta) vodi od aerodroma do centra grada i karta košta 1,70 EUR. Nakon smeštaja u hotel, odlazimo na sajam da bismo proverili da li je sva oprema stigla. Vina su tu (to je najvažnije), brošure Turističke organizacije Srbije su tu, vizuelni izgled štanda je mogao da bude bolje odrađen ali sad idemo tako... Frižider, čaše, spitoni će stići tokom večeri... Sve deluje OK, sem što mi frižider namenjen za hlađenje belih i roze vina izgleda kao da je lično Žan Pol Sartr 70-tih godina XX veka hladio vino u njemu. Nadam se da funkcioniše ta stara skalamerija. Sajam može da počne sutra. Istražujem okolinu našeg štanda...Prve komšije su nam štandovi Hrvatske, Gruzije, Rumunije, Australije i Rusije.

Utorak, 20.11. 2018. - Stižem na štand u 9h. Sledi postavljanje štanda, upoznavanje sa tehničkom podrškom, osobljem sa sajma koje je zaduženo za vinski deo sajma... Kod Francuza najviše volim tu neposrednost i ljubaznost (naravno pod uslovom da govorite bar malo francuski). Na degustaciji su vina iz vinarija Vista Hills, Virtus i Kraljevska vinarija. Od deset sati, kreće gužva. Hm, ko bi i sumnjao da Francuzi vole da započnu dan sa vinom... Dobijamo dosta komentara, a svi smo vrlo radoznali da čujemo reakcije na naša vina. Roze Premium iz vinarije Vista Hills privlači pažnju bojom i očigledno se posetiocima dopada ta svetlo roze boja sa refleksijom lukovine. Dobijamo odlične komentare za Suveren iz Kraljevske vinarije, pri čemu poznavaoci ne oklevaju da pohvale vino. Po svoj prilici, ovdašnja publika je navikla na bordovske sorte i vole da probaju i uporede sa lokalnim. Već nakon prvog dana, postaje jasno da prosečni Francuz nikad neće izgovoriti reč prokupac već će po pravilu u izgovoru prerasti u prokupak. No, Virtusov prokupac im se definitivno dopao. Naročito kad čuju da je to lokalna srpska sorta. Takođe, veliki broj posetilaca je bio raspoložen da kupi vino, ali tu nije bilo pomoći: "Ne, nema distributera za ova vina u Francuskoj, ne, nije moguće naručiti online, ima nekoliko etiketa vina iz Srbije u Muzeju vina i jedino tamo ih možete naći". I tako do 18h. Prvi dan sajma smo uspešno priveli kraju.

Sreda, 21. 11. 2018. - Od 10.30h na štandu Srbije je bila zakazana prezentacija Srbije kao vinske regije. Svi vinari su već stigli. Malo konfuzije, uobičajeni tehnički problemi oko prezentacije, bela vina nisu dovoljno rashlađena (znao sam da se ne možemo osloniti na onaj matori frižider). Na sreću, odnekud se pojavljuje led. Stvara se poprilična gužva na štandu.

Drugi dan na degustaciji su vina iz šumadijskih vinarija Aleksandrović, Radovanović i Despotika. Gužva kao i prvog dana. Smenjuju se razna lica, uglavnom profesionalci sa vinske scene. Interesantno mi je poznanstvo sa jednim Francuzom koji radi komercijalu za Chateau Latour. Probao je sva naša vina na degustaciji. Nakon što je probao Aleksandrovićev Regent i Radovanovićev Kaberne sovinjon rezervu, pohvalio je vina i dodao da kod njih u Bordou retko može da se dobije čist 100% kaberne sovinjon takvog kvaliteta. Ostatak priče je bio više konstatntacija da su u Bordou napokon shvatili da se danas dobra vina proizvode širom sveta i da je za budućnost Bordoa neophodno da promene percepciju da su njihova vina skupa i nedostupna za prosečnog potrošača. Dok recimo vina iz Srbije imaju i više nego odličan odnos cena kvalitet. Tokom današnjeg dana, Trijumf Selection je nezvanično poneo epitet "ruskog" vina. Prvo je na štand došao jedan Rus koji je negde u Moskvi imao priliku da proba Trijumf. Od svih vina je želeo samo Trijumf. Malo njuškanja, vrtenja čaše, oduševljenja (pretpostavljam, pošto nit ja govorim ruski a ni on ne govori nijedan drugi jezik osim ruskog). Nakon nekih 20 minuta, vratio se sa još jednim prijateljem i opet... Samo Trijumf Selection. Nakon sat vremena, doveo je još jednog prijatelja... Pa opet sledećeg... Više nije bilo potrebno ni razgovarati. Ne znam da li je ostao još neki Rus na sajmu da nije probao Trijumf... Despotika je na sajmu nastupila sa lokalnim sortama (morava i prokupac), što je dobitna kombinacija: niko nije odbio da proba vino od sorte koja se može jedino naći u Srbiji i nigde više. I dobra indikacija drugim vinarijama da u portfoliju treba imati pored internacionalnih sorti i nešto lokalno, što će dati osećaj lokalnog i izvornog... Reka ljudi se smenjivala na sajmu, a među njima su bila i dobro poznata lica sa Balkana: vinarija Komuna, Erdevik, Tikveš, Jerusalem Ormož, vinarija Brkić... Svi sa osmehom i prijateljskim pozdravima, ponosni što vide dobro poznate etikete izložene na sajmu.

Veče smo proveli tako što smo "izbegli" formalno gala veče koje organizuje sajam, pa smo umesto toga otišli na žurku koju je organizovao Radoux (proizvođač buradi). A tamo, opet naši prijatelji Rusi koji su danas dolazili na štand... Do kraja večeri ćemo naučiti i ruski. Ali, zahvaljujući njima smo uspeli da dobijemo i armanjak star 20 godina. A i selekcija magnuma na našem stolu nije bila zanemarljiva...

Četvrtak, 22. 11. 2018. - Treći dan sajma, srpski štand već uigran. Danas se predstavljaju vinarije Budimir, Temet i Fruškogorski vinogradi. U 10h kreću i prvi posetioci. Hm, da li ova deca imaju 18 godina?!? Srednja vinogradarska škola iz Bordoa. Profesori ih doveli na sajam... Neverovatno, još uvek tako mladi ali svi imaju vrlo razvijenu vinsku kulturu. Znaju kako se drži čaša, rade senzoriku dok degustiraju vina, interesuje ih na kojoj podlozi je sađena loza kod Temeta. Jedan od njih mi reče da u odeljenju imaju 26 učenika, a 14 različitih nacionalnosti jer deca iz celog sveta dolaze da uče vinogradarske škole u Bordou. Naročito ih interesuje da probaju autohtone sorte. Prokupac i tamjanika iz vinarije Budimir, kao i Tri Morave belo iz vinarije Temet odmah pronalaze svoju publiku. Na štandu smo imali i specijalnu brošuru (nastalu tako što je moja powerpoint prezentacija o srpskim vinarijama odštampana na kvalitetnom papiru i povezana) tako da sam pogled na Gubovac je ostavljao bez reči nove ljubitelje prokupca. A uz to i odlično vino, pa stari vinogradi... Jednom rečju, zaokružena priča. Vinarija Temet je za nastup na Vinitech sajmu pripremila i pretpremijeru svog vina koje će se tek na proleće naći na srpskom tržištu. Premium vino, kupaža prokupca i kaberne frana... Fruškogorski vinogradi su privukli pažnju svojim crvenim vinima. Nije moglo da prođe neprimećeno da u Sremu jedna kraj druge u vinogradu uspevaju i pino noar i bordovske sorte kao što je merlo, što se u Francuskoj teško može videti. Treći dan na sajmu se završio ranije, pošto je u 18.30h bila zakazana velika degustacija u Muzeju vina u Bordou. Srpska vina koja su već prisutna u muzeju (dakle, iz Šumadije) su imala svoju veliku promociju. Svih 45 mesta za ovu degustaciju su bila rezervisana već 7 dana pre degustacije. Osećao sam veliku odgovornost da Francuzima približim vina iz Šumadije, šumadijski sovinjon blan, kaberne sovinjon i moravu, a ujedno i ispričam neverovatnu istoriju ovog vinskog rejona, priču o srpskoj kraljevskoj porodici, geografske odlike rejona, vulkansku prošlost... I to sve u sat vremena degustacije. Brojna pitanja tokom degustacije i aplauz na kraju su samo potvrdili da smo uspeli. Misija predstavljanja srpskih vina u Bordou je okončana na najlepši način. Jedino pitanje tokom ta tri dana na koje nismo našli pravi odgovor je zašto srpska vina nisu u većoj meri prisutna u Francuskoj i izvan Srbije. No, ovakvi nastupi čine da se napravi prilika za to u budućnosti. Srbija polako hvata priključak sa svetskom vinskom scenom. I tamo nam je mesto.

Kratki priručnik za "zezanje" u Bordou A ako pored sajma i vina pronađete slobodnog vremena i da istražite Bordo, evo nekoliko saveta za "zezanje" u Bordou: - Restoran Gordon Remzija možete i da preskočite. Hrana je OK ali ništa što bi vas ostavilo bez teksta (u skladu sa reputacijom vlasnika) - Ako vas tuče nostalgija u ponoć, slobodno ponesite na USB flešu najveće hitove Harisa Džinovića i Saše Matića... Ljubazni francuski konobari neće odbiti da u restoranu puste i malo ćirilice. Pa sve do ranih jutarnjih časova... - Javni saobraćaj (tramvaji i autobusi) u Bordou funkcionišu besprekorno čak i tokom noći. Nije vam potrebno da rentirate auto ili jurite taksi. Samo, ne pomišljajte na švercovanje: kazna je 122 EUR a kontrole su česte. -Ako želite nezaboravno gastronomsko iskustvo, onda ne propustite restoran Le Quatrième Mur u zgradi Grand Teatra. - Za shopping, dobra lokacija je tržni centar Mérignac Soleil sa više od 120 prodavnica. - Ako ste hipster, onda pravac u Darwin, njihovu verziju Savamale. (29.11.2018.)  

NAZAD NA KATEGORIJU