Ovih dana ćete u vinogradima širom Srbije primetiti rezače koji se trude da završe rezidbu pre kretanja vinove loze u proleće. Znanje rezača je od presudnog značaja jer se nedovoljno znanje i neiskustvo u rezidbi reflektuju na brojne probleme koji se javljaju kasnije, a utiču na kvalitet i količinu roda.

U Srbiji se rezidba uči prvenstveno u formalnom školskom sistemu, u sklopu nastave u srednjim poljoprivrednim školama i na poljoprivrednom fakultetu. Nažalost, ne postoji sistem dodatnih obuka, prekvalifikacija i sličnih kurseva kakve možemo pronaći u razvijenim vinskim zemljama poput Španije, Francuske, Italije. Stoga su vinari prinuđeni da samostalno organizuju obuku za sezonske radnike pre početka rezidbe ili da angažuju iskusne grupe rezača koji obilaze vinograde širom Srbije po dogovorenom rasporedu i vrše rezidbu u vinogradima.

Ove sezone sam imao priliku da provedem vreme sa rezačima koje predvodi Stefan Ristić, mlad momak iz leskovačkog kraja. Stefan se bavi rezidbom vinograda već 8 godina, a osnovao je svoju grupu radnika pre godinu i po dana. Stefan ističe da mu je bitno da momci iz njegove grupe rade pedantno i pravilno rezidbu, a u vinogradarstvu kao u svakom drugom poslu je važan kvalitet obavljenog rada. Međutim, moj utisak je bio da su momci izuzetno vešti sa makazama, pa samim tim dolazi do izražaja i brzina kojom savlađuju redove vinograda. Stefan u grupi ima uigran tim od 15 rezača i sarađuju sa vinarijama iz čitave Srbije, no poslednjih godina su najviše prisutni u vinogradima na Fruškoj gori.

Stefan je verovatno i prava osoba sa kojom možemo da pričamo na temu širenja vinarstva u Srbiji, jer on to vidi svakog dana dok radi. Stefan uz osmeh napominje da je sve više vinarija i vinograda širom Srbije i da za iskusne rezače ima dovoljno posla.

Primećuje se da su u njegovoj ekipi uglavnom mladi momci, što i nije često slučaj, uprkos tome što i dnevnice za ovakvu vrstu angažovanja sve više rastu, ne samo kod nas već širom Evrope. Stefan kaže da mu nije bilo teško da pronađe mlade momke koji vole da rade rezidbu vinove loze i da su vremenom oformili uigran tim.

Dok sam bio sa Stefanom i njegovim rezačima u vinogradima na Fruškoj gori, vreme nas je prilično poslužilo jer su rezidbu radili po sunčanom vremenu sa izuzetkom prohladnog vetra koji se spušta sa vrhova Fruške gore. Međutim, Stefanu nije najteži deo posla rad na otvorenom u zimskom periodu, već najmanje voli izvlačenje orezane loze.

Stefan napominje da srpski vinari uglavnom insistiraju na kvalitetu vina koja proizvode, tako da im je onda bitnije da vinogradi budu kvalitetno orezani i ne prave problem po pitanju trajanja rezidbe, ali naravno radnici se trude da postignu i kvalitet i brzinu jer odmah po završetku vinograda u jednoj vinariji se prelazi na sledeću vinariju, što znači i više dnevnica za radnike.

Stefan i njegovi radnici nisu samo angažovani na poslovima rezidbe, već tokom godine u vinogradima obavljaju i druge poslove, od sadnje, vezivanja lastara, zelene rezidbe do branja grožđa.

Nakon celog dana provedenog u rezidbi,  raspitujem se kakva vina Stefan voli da pije u trenucima odmora. S obzirom da je iz leskovačkog kraja, mogao sam i da pretpostavim da će mu izbor pasti isključivo na crvena vina, a od sorti mu je omiljen merlo. I ne čudi, pošto merloa ima dosta u srpskim vinogradima, a i možemo naći izvrsna vina od merloa iz svih vinskih regija u Srbiji.

Na kraju sam pitao Stefana i da li ima prostora za saradnju sa još vinarija ili je oformio određeni broj vinarija sa kojima radi redovno, a Stefan profesionalno odgovara da mu se vinarije jave na vreme pa će se uvek naći termin u kalendaru uz dobru organizaciju. (u slučaju potrebe, kontakt telefon Stefan Ristić: 062-1064930 ).

 

A kako je u Hrvatskoj?

U Hrvatskoj vinari takođe imaju teškoće da obezbede stručnu radnu snagu za poslove rezidbe.

Agronomski fakultet u Zagrebu je ove sezone organizovao program osposobljavanja odraslih za vinogradare i vinare " Grožđe i vino - od vinograda do stola" u saradnji sa Agencijom za strukovno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Ministarstvom nauke i prosvete. Kurs je namenjen onima koji se već bave proizvodnjom vina i grožđa (i amaterski i profesionalno) ali i početnicima koji žele da se bave poslovima u vinogradu ili vinskom podrumu. Edukaciju vode profesori Agronomskog fakulteta. Nakon završenog jednogodišnjeg kursa (88 sati teorijske i 112 sati praktične nastave), polaznici stiču Uverenje o osposobljavanju za poslove vinogradara i vinara koje se upisuje u radnu knjižicu.

NAZAD NA KATEGORIJU