Dok se vraćam sa pijace Kalenić, razmišljam kako da na najbolji način za ručak iskoristim praziluk koji sam upravo kupio. Pošto zbog korone još uvek nema vinskih festivala i dešavanja tokom vikenda, ostaje mi više vremena da se posvetim spremanju hrane i isprobam neke nove recepte i nove ukuse.

Ljudi najčešće prave grešku time što kuhinje azijskih zemalja posmatraju kao jednu celinu tj. "azijsku kuhinju". Međutim, svaka država ima svoje posebnosti, a to se vidi i u hrani. Zato nikako ne možemo poistovetiti kinesku, japansku i na primer tajlandsku kuhinju.

U Srbiji kuhinja Južne Koreje nije dovoljno poznata. Nećete lako pronaći ni restorane koji u svojoj ponudi sadrže korejska jela. Zato mi je još veće zadovoljstvo da u sopstvenoj kuhinji isprobam neke od recepata iz Južne Koreje.

Korejska kuhinja već ima reputaciju da je izuzetno zahtevna za uparivanje sa vinima. Ne samo što je bogata sastojcima, već je njen sastavni deo i gomila ljute paprike i drugih vrlo aromatičnih i ljutih agresivnih začina. No, tehnika kuvanja je takva da ljutina u ustima nikada nije agresivna i direktna, već je osećate dobro integrisanu u zalogaju, ona više deluje iz pozadine, polako se širi i ostavlja na nepcima dug trag ljutine koji dodatno podstiče lučenje pljuvačke i stimuliše apetit. Stoga je vrlo teško da vino pokaže svoj maksimum i aromatski profil u takvom okruženju.

Praziluk je jedan od glavnih sastojaka za "kkanpunggi". Piletinu sam iseckao na komadiće i dodao đumbir, soja sos i biber da bi se začini što bolje sjedinili sa mesom. Posle toga ću dodati belance i gustin kako bi tokom prženja komadići piletine ostali sočni i vazdušasti iznutra, a spolja hrskavi.

Na ulju sam propržio praziluk isečen na trakice, beli luk i ljutu papriku.

Magični tajni sastojak korejske kuhinje je aromatizovano ulje. U ulje se stavi nekoliko kašika ljute tucane paprike i polako zagreva da bi ulje što više upilo arome i ukuse. Onda se skine sa vatre i procedi. Na tom ulju se prži povrće: zelena paprika isečena na trakice, ljuta paprika, praziluk isečen na kolutiće i crni luk. Tokom prženja se dodaje slatko-kiseli sos (soja sos, voda, sirće, gustin i šećer). Na kraju se sjedini sa prženim komadićima piletine i trakasto isečenim prazilukom, belim lukom i ljutom paprikom i poprska susamovim uljem.

Količina začina i ljutina u ovom jelu me teraju da izbegnem sve opcije kompleksnih vina bogatog aromatskog profila. Pokušao sam uparivanje sa tramincem, ali se raskošne arome traminca nisu složile sa aromama kkanpunggija. Takođe, nisam uspeo da pronađem odgovarajuće crveno vino koje bi išlo uz ovo jelo. Bela vina uvek izlaze u prvi plan kao bolje rešenje.

Od nekoliko etiketa koje smo probali uz kkanpunggi, vino koje je na najbolji način smirilo agresivnost začina i ljutinu ovog jela je bio Quet Grašac 2018 iz vinarije Fruškogorski vinogradi.  Grašac se sve više dokazuje na modernoj vinskoj sceni Srbije kao svestrana opcija kad je u pitanju njegovo uparivanje sa hranom. Njegova razvijena, zrela impresija nije narušila lepršavi začinski karakter hrane, već je samo obuzdala agresivnost i umanjila snagu začina. Ujedno arome breskve, zrele žute jabuke i naznake slasnog tropskog voća su dale dodatnu punoću kkanpunggiju. Prijatne kiseline i svežina citrusnih nota su pomogli da se spere trag ljutine i da se nepca pripreme za novi zalogaj. Vazdušasta struktura piletine se lepo uklopila uz srednje telo vina. U celini, grašac iz Fruškogorskih vinograda je odgovorio na zadatak u meri u kojoj je to moguće.

NAZAD NA KATEGORIJU