Čini mi se da je sada već izvesno da je grašac pobedio na Fruškoj gori. Sve više je etiketa sa ovim tradicionalnim nazivom naše najzastupljenije sorte u domaćim vinogradima, a vinska publika je već prihvatila novo staro ime.

Ime je promenjeno, ali mnogo teže je promeniti razmišljanje o toj sorti. Italijanski rizling se decenijama percipirao u Srbiji kao idealno vino za špricer. Cilj je bio napraviti sveže lagano, nezahtevno vino, često sa povišenim kiselinama, jednostavnog  aromatskog profila.

Danas, savremena tehnologija u podrumu i pažljiv rad u vinogradu su rezultirali da na Fruškoj gori imamo primerke svežih karakternih vina od grašca, koja kvalitetom odskaču na tržištu (Kiš, Vinum, Šijački, Trivanović, Fruškogorski vinogradi). Međutim, grašac je na srpskoj vinskoj sceni stigao na prekretnicu. Došao je trenutak da zablista kao sorta koja nam daje velika vina, slično kao što je to slučaj sa hrvatskom graševinom. To je naročito bitno ako uzmemo u obzir da u Srbiji imamo 3.500 hektara zasada pod grašcem i da je to najčešća sorta vinove loze u srpskim vinogradima.

Da bi se napravio taj iskorak, potrebno je da vinari sami razbiju strah i sa više samopouzdanja i odvažnosti pristupe grašcu. Sada već imamo prve grašce koji su odležavanjem dobili zrelost, patinu i kvalitet kakav poseduju velika vina. Nastali su više sticajem okolnosti nego namernim promišljanjem, ali nam sigurno daju putokaz u kom pravcu treba ići. Jer sa više takvih vina, svima će biti bolje. Vinari koji imaju takva vina će moći da ih cenovno pozicioniraju u viši rang, vinari koji prave sveža vina će takođe imati koristi od poboljšane reputacije grašca kao lokalne sorte koja daje vrhunska vina, a vinska publika će imati na raspolaganju vrhunska vina od grašca kakva je do sada uglavnom morala tražiti među etiketama iz Hrvatske i drugih zemalja centralne Evrope.

Vinarija Vista Hill iz Molovina je prva na tržištu predstavila svoje vino Vista Hill White Reserve 2012 od grašca iz starih vinograda koje je privuklo veliku pažnju na lokalnom tržištu. Jednostavno, vinska publika je odlično reagovala na kompleksnost i aromatiku na koju nisu bili navikli kod vina od grašca: medne note, polen, sušena trava, bosiljak, kamilica, a sve zaokruženo, puno, slojevito...Vino koje se pamti.

Tokom obilaska fruškogorskih vinarija sa grupom vinskih novinara u sklopu Vojvodina Wine Show 2019, imali smo priliku da na degustaciji vina iz Fruškogorskih vinograda otkrijemo još jedan vinski biser. Nakon degustacije grašca iz 2017. godine koji je trenutno na tržištu i koji stilski spada u kategoriju svežih karakternih grašaca, zavirili smo i u vinsku arhivu te probali italijanski rizling iz 2015. i 2012. godine (vinarija Fruškogorski vinogradi je od 2016. godine prešla na naziv sorte grašac).

Iako trenutno ima manje od 20 boca u arhivi, te zaista samo privilegovani imaju priliku da ga probaju, vino Italijanski rizling 2012 Fruškogorskih vinograda bi na svakom međunarodnom ocenjivanju bez sumnje očaralo sudije. Svakako vino kojem bih bez oklevanja dao 92 poena. A u pitanju je vino koje je napravljeno da bi se popilo dok je mlado i sveže, ukupno 50.000 boca, vinifikacija bez uticaja hrasta, u inoks tankovima. Dakle, bez velikih ambicija, ali rezultat koji sad imamo u čašama je impresivan. I raduje me što vinarija Fruškogorski vinogradi ima ambiciju da se u narednim godinama ozbiljnije posveti otkrivanju potencijala fruškogorskog grašca kada je u pitanju odležavanje.

Više takvih vina je upravo ono što grašac sa Fruške gore može da pruži... Čuveni klon SK-54, podneblje koje mu savršeno odgovara, vinogradi stari između 30 i 50 godina... I da citiram Ivu Kozarčanina,  vinskog novinara iz Hrvatske: "Vreme je da prestanemo sa eno-pedofilijom i damo vinima vremena da sazru i dostignu svoj vrhunac, pa ih tek onda pijemo".

NAZAD NA KATEGORIJU