Probudio sam se sa priličnom dozom uzbuđenja jer me očekuje moja prva poseta vinskoj regiji koju je 1904. godine francuski konzul Deko nazvao "srpskom Šampanjom".Župa možda ima nesreću što nije blizu Beograda pa nije u tolikoj meri na meti poklonika vinskog turizma kao neki regioni u Vojvodini, na severu Srbije, ali je zato svojim položajem u prostranoj kotlini između Kopaonika, Željina i Goča uspela da sačuva viševekovni kontinuitet gajenja grožđa i pravljenja vina sve do današnjih dana.

Na autoputu nema gužve, nema više ni radova na putu, tako da tih 225km ne predstavljaju veliki napor. Dok auto klizi autoputem, promatram okolni pejzaž i razmišljam kako bi skoro celom dužinom autoputa, uzimajući u obzir granice vinogradarskih rejona, bilo moguće zasaditi vinograde i s leve i s desne strane puta. A naročito na brdima s leve strane puta, kada se prođe Paraćin... A moram da napomenem da sam na tom brdu već primetio nekoliko novih malih vinograda, tako da se nadam da će ih u budućnosti biti još više.

Postoji izreka da se kroz Aleksandrovac ne prolazi, već čovek mora tamo da se zaputi s ciljem. E, pa ovog puta, veliki broj automobila na putu od Kruševca ka Aleksandrovcu je imao isti cilj - Župsku berbu. Sam pejzaž oko Aleksandrovca deluje gotovo nestvarno - niz padine okolnih brda su se raširili špaliri vinograda, a jasno se i iz daljine može primetiti koji zasadi vinograda su novi...

Na ulasku u grad, prolazim pored ogromnih betonskih tankova Vino Župe koji svedoče o veličini kapaciteta ovog giganta iz vremena stare Jugoslavije. Danas, kompanija Vino Župa je privatizovana domaćim kapitalom, a pored vina, u svom asortimanu ima i sokove od voća i povrća, destilovana alkoholna pića, voćne koncentrate i pire, smrznuto voće i povrće. Na taj način, tradicija devet zemljoradničkih zadruga koje su se udružile 1956. godine, još uvek živi.

U centru grada, pravo šarenilo tezgi na kojima se mogu kupiti narodne nošnje, suveniri, predmeti domaće radinosti, domaće slatko i džemovi, grnčarija...



Na trgu pored spomenika beraču grožđa je naročito živo. Kroz vazduh se širi dim i mirisi pečenja koji ni zakletog vegetarijanca ne bi ostavili ravnodušnog... Dok na bini igrači i pevači iz lokalnih folklornih grupa predstavljaju kulturnu tradiciju ovog dela Srbije, zastajem pored Vinske fontane, po kojoj je Župska berba i postala prepoznatljiva. Tokom trajanja Župske berbe, u ovoj fontani umesto vode teče vino, a svi posetioci su u prilici da iz nje probaju vino besplatno. Ove godine, sponzor fontane vina je kompanija Vino Župa koja je obezbedila vino za sve posetioce tokom trajanja manifestacije.



U Vinskoj ulici, znatan broj malih vinarija iz Župe nudi posetiocima svoja vina, naravno dominiraju sorte prokupac i tamjanika. Primećujem da među izlagačima nema vinarija koje su već poznate i dobro pozicionirane na domaćem tržištu, poput vinarija Ivanović, Budimir, Botunjac, Radenković... Dok sam obilazio štandove u vinskoj ulici, pažnju mi je privukao štand vinarsko-turističkog kompleksa "Vinogradi Nikolić" iz sela Vitkova, 3km od Aleksandrovca. Vinogradi Nikolić su predstavili svoju etiketu Vinogradi Nikolić Crveno, kupažu kaberne sovinjona, merloa i prokupca iz srpskog barika.



U zgradi Poljoprivredne škole "Sveti Trifun" je priređena izložba voća i povrća iz župskog kraja kao i izložba vina na kojoj su svi najznačajniji vinari iz Župe prikazali svoja vina. E, tu je bilo mesta i za podrum Ivanović, i vinsku kuću Minić i Radenković Wineco...



Naravno, poseta Aleksandrovcu se ne može zamisliti bez obilaska Muzeja vinarstva i vinogradarstva, gde je predstavljena istorija vinogradarstva i vinarstva u Župi.



Ispred muzeja koji je okružen vinogradima Poljoprivredne škole, nalazi se i muzejski eksponat: stari protivgradni top. U holu muzeja mnogobrojne fotografije po zidovima kazuju priče o minulim decenijama i istoriji vinarstva u Župi.



Najinteresantniji deo muzeja je Poljanski dvor, koji prikazuje enterijer tipične Župske poljane, sezonskog vinogradarskog naselja u kom su vinogradari boravili tokom prolećnih i jesenjih radova u vinogradu. Poljane su naselja zbijenog tipa sa uskim uličicama. Danas su najpoznatije poljana Lukarevina u blizini manastira Drenča, zatim Pokrep, Boćka, Ježevica, itd.



U muzejskoj celini Vrionica je prikazan tradicionalni način prerade grožđa, onako kako se to radilo 1924. godine kada su nastavnici i đaci Poljoprivredne škole kroz prozor unosili grožđe u Vrionicu i od njega pravili vino. Svakako moram da istaknem da je zbirka ovog muzeja najpotpunija vinarsko/vinogradarska celina u Srbiji. Jedino se u okviru Muzeja poljoprivrede u selu Kulpin još nalazi manja zbirka posvećena istoriji vinogradarstva i vinarstva na prostorima Vojvodine.



Župa je zaista jedinstven deo naše zemlje. Na svakom koraku susrećete dokaze da se nalazite u vinogradarskoj regiji, a sam pogled na vinograde po okolnim brdima vas ispunjava osećanjem da ste na posebnom mestu, te stoga i ne čudi što su i župske vinarije uključene u turističke vinske puteve Srbije. Dok se vozite okolnim putevima, na svakoj raskrsnici će vas sačekati putokazi koji upućuju na lokalne vinarije. A moj cilj je ovog puta bila vinarija Budimir. Još pre nego što sam došao do vinarije, dobar glas je stigao - baš ovih dana vinarija Budimir je poslala prve pošiljke svojih vina u SAD (Njujork). U vinariji me je dočekao domaćin Aleksandar Aca Rašković, vlasnik vinarije. U vinariji je izuzetno živo - smenjuju se posetioci, kako oni koji su već upoznati sa vinima iz ove porodične vinarije, tako i oni koji su prateći putokaze stigli do vinarije u želji da se bolje upoznaju sa vinima koja su u ponudi.



Doći u Župu tokom berbe je zaista specijalna prilika, tako da je ekskluzivnosti ovog dana doprineo i Aleksandar jer je izneo da probamo vina koja će se tek u narednom periodu naći u prodaji... Vinarija Budimir ne žuri da izbaci nova vina na tržište, već ih pušta da odleže, sazru, pa da se onda u punoj snazi pokažu pred poštovaocima i potrošačima. Tako smo prvo probali čist prokupac u svoj svojoj raskoši. Odmah mi je u očima sevnula slika iznenađenog lica onih vinskih poznavalaca kad budu probali ovo vino, a  koji tvrde da od prokupca ne može nastati vrhunsko vino, te da ga zato treba isključivo kupažirati sa nekom internacionalnom sortom. Zato zapamtite ove reči i strpite se još malo dok se na tržištu ne pojavi u prodaji Kralj Župe iz vinarije Budimir u svom sjaju i raskoši. Drugi novitet koji se sprema je i merlo, koji će dodatno obogatiti asortiman sortnih vina iz ove vinarije. Nakon što smo završili degustaciju i ostalih vina, krenuli smo i da obiđemo vinograde vinarije Budimir. Vinarija ima ukupno 17 hektara vinograda,a  mi smo obišli dva potesa: potes Gubovac i potes Svračak.



I na kraju, kako bi naš boravak u Aleksandrovcu bio prilika da sva naša čula uživaju, logično je bilo da i nešto pojedemo u restoranu "Ambijent" u Aleksandrovcu. U prijatnom ambijentu, specijaliteti župske kuhinje se nude uz selekciju vina od najboljih lokalnih vinarija. Zaista, sve pohvale vlasniku restorana koji je na vinskoj karti odabrao isključivo lokalne vinarije... jer sigurno niko ne dolazi u Župu da bi pio vina iz Makedonije, Hrvatske ili neke druge vinske regije sveta, već u želji da u lokalnom ambijentu oseti terroir ovog srpskog vinskog raja.

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU