Carska palata Hofburg je sve do 1918. godine bila sedište moćnog Habzburškog carstva, a od 1946. godine do danas se u njoj nalazi i zvanično sedište predsednika Austrije. U prošlosti, u jednom delu palate je postojao vinski podrum na tri sprata. Nakon raspada Monarhije, preostala vina iz zbirke su licitirana, tako da o njemu danas imamo samo podatke iz arhiva. Ipak, svake druge godine, vino se ponovo toči u Carskoj palati, ali više ne carevima i plemićima, već svim ljubiteljima i poštovaocima vina koji su pristigli na VieVinum, međunarodnu izložbu vina, koja je od 1998. godine do danas prerasla u najznačajniju smotru vina u centralnoj i istočnoj Evropi. Već pri samom dolasku na izložbu, ne možete se odupreti utisku da su Austrijanci, poslovično poznati po "germanskom mentalitetu i preciznosti", sjajno odradili posao. Više od 500 izlagača, približno 2500 vinskih etiketa, očekivanih 15.000 posetilaca tokom tri dana izložbe, a sve funkcioniše besprekorno i na vreme. Ove godine, zemlja počasni gost na izložbi je Hrvatska, koju je predstavljalo 11 vinarija (pomenimo ovde vinarije Kozlović, Roxanich, Krauthaker, Kutjevo, Meneghetti, Badel 1862). Nastup srpskih vinarija na VieVinum-u je organizovalo predstavništvo Privredne komore Srbije u Beču. Predstavnica Privredne komore u Beču Vera Vidović je istakla da je ovo drugi put da Privredna komora Srbije pomaže nastup srpskih vinara na ovoj izložbi, i da su nakon pozitivnih reakcija naših vinarija nakon VieVinum-a 2010. godine, odlučili da nastave podršku i u narednim godinama. Na ovakvim manifestacijama je važno zadržati kontinuitet izlaganja jer će na taj način sve više ljudi opažati Srbiju kao vinsku zemlju i upoznati se sa našim vinima, a vinarije pronaći poslovne kontakte, uvoznike i distributere. Srpske vinarije su predstavljene u sali Antekammer u kojoj su takođe bile vinarije iz  Rusije, Mađarske, Češke republike. Od srpskih vinarija, nastupile su: podrum Aleksić, podrum Radovanović, vinarija Kiš, vinarija Aleksandrović i vinarija Budimir. Zadržali smo se na štandu vinarije Budimir, gde su naše sorte prokupac i tamjanika iz Župe dostojno predstavljene. Najviše interesovanja su izazvala vina Triada bela (tamjanika, šardone, sovinjon blan), Tamjanika Vera, a od crvenih Triada crvena (prokupac, merlo) i Sub Rosa (prokupac, kaberne sovinjon). Vinarija Aleksandrović je sa ponosom predstavila svoja vina nedavno nagrađena na Decanter takmičenju, dok su se ljubitelji dezertnih vina najduže zadržavali na štandu vinarije Kiš, uz čašu Kišovog bermeta, koji se eto opet toči u palati, kao nekada kada su ga Srbi iz Sremskih Karlovaca nosili kao poklon prilikom zvaničnih poseta Beču. Sedam ruskih vinarija iz Krasnodarskog rejona se predstavilo širokom ponudom vina, ali njihovi predstavnici su i sami istakli da oni prave vina u nameri da ga predstave ruskim potrošačima i da su svesni da je teško plasirati vina iz Rusije na zapadno tržište. Stoga su više okrenuti tržištu Rusije, a nastupi na međunarodnim sajmovima i izložbama im pomažu da svoja vina bolje pozicioniraju na ruskom tržištu. Uprkos činjenici da smo na štandu vinarije Chateau Le Grand Vostok iz Krasnodara probali sovinjon blan koji ne može da izdrži konkurenciju u poređenju sa vinima od ove sorte iz drugih zemalja koja smo probali, utisak o ruskim vinima su nam popravila interesantna penušava vina iz vinarije Abrau Durso, kao i crvena vina od sorti burgundac crni i saperavi iz vinarije Fanagoria koja poseduje 2.500 hektara vinograda na poluostrvu Taman. Interesovalo nas je i šta se dešava kod komšija Rumuna, te smo se zaputili do štanda kojim je dominirao logo u obliku slepog miša. Obzirom da Betmen sigurno nije bio vinogradar, zaključili smo da su pred nama vina iz Transilvanije. Vinarija "Liliac" (u prevodu "Slepi miš") je mlada vinarija koja nas je očarala svojim belim vinima, kako od autohtonih rumunskih sorti feteasca alba i feteasca regala, tako i od sorte sovinjon blan. Rumunske vinarije u svom asortimanu vina se znatno oslanjaju na autohtone sorte tako da smo imali priliku da na štandu vinarije Štirbej iz mesta Dragašani na jugu Rumunije probamo i vina od lokalnih sorti novak, tamaioasa romaneasca, cramposie, feteasca neagra.

NAZAD NA KATEGORIJU