Na osnovu impresija sa Smederevske jeseni od prošle godine, a i raznovrsnog programa koji su organizatori najavili ove godine u kome ipak nije bilo puno mesta za vina i vinare, trebalo mi je nekoliko dana da napokon presečem da odem tokom vikenda da vidim kako ove godine izgleda jedna od naših najstarijih manifestacija posvećenih grožđu i voću.Takvoj odluci je verovatno doprinela i činjenica da Smederevo nije daleko od Beograda, a i to što zaista uživam svaki put kada autom prolazim smederevskim putem posmatrajući voćnjake i vinograde uz put, diveći se prizoru moćnog Dunava koji s jedne strane seče banatsku ravnicu, a s druge strane brani da se zatalasana brda obrasla voćem i vinogradima ne prebace u ravnicu... I kada sam stigao do Brestovika, zaustavio sam auto i krenuo seoskim putem da bih bolje video taj pogled koji nikoga ne može ostaviti ravnodušnim - vinograde smederevskog vinogorja koji pokrivaju padine brda prema Dunavu...



Nekada ih je bilo još više, ali ipak se postepeno vinogradi sve više vraćaju na slike pejzaža iz ovog kraja... Tako da ostaje nada i da će Smederevska jesen polako upotpuniti veselu vašarsku atmosferu sa još više dešavanja koja u osnovi imaju grožđe i vino.

I dalje mi u glavi odzvanja detalj iz ovogodišnjeg programa Smederevske jeseni - okrugli sto na temu "Bezbednost i zaštita zdravlja na radu". Zar ne bi bilo logičnije da se tokom Smederevske jeseni umesto toga održi neko predavanje o prošlosti, sadašnjosti i budućnosti smederevskog vinogorja, ili o strategiji kako da se promoviše smederevka -sorta grožđa koja je proslavila Smederevo, ili da smederevski vinari kroz panel diskusiju ispričaju i podele svoja iskustva o problemima sa kojima se suočavaju i savetima kako da unaprede svoju proizvodnju ?!?

Kad sam stigao u Smederevo, odmah sam krenuo na glavni trg, jer sam hteo da prvo obiđem Vinski grad. Lepo uređeni štandovi lokalnih vinarija na kojima se mogu kupiti vina po veoma pristupačnim cenama - od 300 do 500 dinara. Za razliku od prošle godine, ovog puta sam odmah uočio štandove vinarije Jeremić i podruma Janko. Kao najznačajnije vinarije iz smederevskog kraja, prosto se njihovo prisustvo podrazumeva. Pored njih, bile su prisutne i manje vinarije iz Dobrog dola. Pored vina, posetioci su mogli da kupe i širu...



 

 

Nakon što sam kupio malo grožđa, nisam se zadržavao kod glavne bine na trgu gde je grupa dece izvodila igre iz Šumadije u narodnim nošnjama, a nedaleko od crkve je veliki štand Jelen piva mamio muškarce koji znaju zašto da se rashlade uz hladno pivo... Krenuo sam ka smederevskoj tvrđavi, prisećajući se prizora od prethodne godine - ariljskih gaća, kineskih šerpi, lažnih tajvanskih satova... Imam utisak da je ove godine tog varoškog šarenila bilo manje - mada sam se pitao zašto i koje to žene kupuju toliko brushaltera baš tokom Smederevske jeseni, obzirom da je otprilike svaki četvrti štand u redu nudio gaće za 50 dinara i brushaltere za 100 dinara...



Kada sam završio tu egzotičnu posetu smederevskoj jesenjoj buvljoj pijaci, našao sam se pokraj štandova sa hranom i pićem odakle su svojim mirisima mamile mušterije mućkalica, svadbarski kupus, pekarski krompir, pečenje i mekike...



Odmah pored, sva smederevska sela su na štandovima predstavila svoje bogatstvo - kako u pogledu voća, grožđa i povrća, tako i u pogledu tradicionalnih predmeta ručne izrade i lokalnih đakonija. Ovaj deo smederevske jeseni zaslužuje sve pohvale jer se vidi da su štandovi uređeni sa puno truda i ukusa, što čini izvrstan kontrast svom onom šarenilu i kiču buvlje pijace u neposrednoj blizini...





U Malom gradu smederevske tvrđave se za posetioce održavala pozorišna predstava koja nas je odvela u srednjovekovno Smederevo i doba despota Đurđa...



 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U povratku sam svratio da pogledam i izložbu smederevske privrede, a onda lagano krenuo nazad za Beograd, osećajući neku vrstu zadovoljstva što sam ipak došao i ove godine na Smederevsku jesen...

NAZAD NA KATEGORIJU