Još pri samom polasku iz Beograda, kroz glavu mi je prolazilo pitanje da li je Niš spreman da u razmaku od nedelju dana ugosti dva festivala vina. Naročito uzimajući u obzir da trenutno u Nišu ne postoji nijedan wine shop ili vinoteka...Da li će ova dva festivala predstavljati jedan drugom konkurenciju obzirom da oba pokušavaju da privuku istu ciljnu grupu ljubitelja i poštovalaca vina? Prethodni Naissus Festival vina 17-18. avgusta sam morao da propustim obzirom da sam išao na Vince Balaton festival gde sam držao Masterclass radionicu "Srbija danas - selekcija vina od autohtonih i internacionalnih sorti iz Srbije". Zato sam bio još više zainteresovan da posetim VI festival vina u Nišu i vidim kako se razvija niška vinska scena. Dok sam obavljao pripreme za put u Niš, setio sam se da je Uprava za poljoprivredu i razvoj sela u gradu Nišu još početkom maja 2012. godine najavila projekat izgradnje vinarije "Kamenica", u okviru kog će stara škola u selu Kamenica na Čegru biti preuređena u vinariju. Ovaj projekat zajedno sprovode Uprava za poljoprivredu i razvoj sela u gradu Nišu, Gradska opština Pantelej i Udruženje voćara i vinogradara "Čegar". Izgradnjom ovog objekta, članovi Udruženja voćara i vinogradara "Čegar" će dobiti laboratoriju, prostor za otkup grožđa, preradu i flaširanje vina, kao i degustacionu salu. Želja mi je bila da posetim mesto gde niče nova vinarija, te sam zato pozvao Upravu za poljoprivredu i razvoj sela. Ljubazni ženski glas mi je objasnio da su pripreme za projekat u toku, ali da u stvari "nema ništa posebno da se fotografiše". Dakle, projekat nije daleko odmakao... Tako je moj plan promenjen pa sam umesto vinarije Kamenica rešio da obiđem crkvu Svetog Pantelejmona u Nišu. Razlog je kalem Stare Trte - najstarijeg primerka vinove loze na svetu starog preko 400 godina, a koji se nalazi u Mariboru, u Sloveniji. U martu 2012. godine, grad Maribor je poklonio gradu Nišu izdanak ove vinove loze, te sam rešio da odem u portu crkve Svetog Pantelejmona da vidim kako napreduje niški primerak Stare Trte. Iz Beograda sam stigao u Niš oko 16h i prvo sam otišao do niške Trte. U poređenju sa prethodnom posetom, prvo sam primetio da su u toku intenzivni radovi na uređenju crkvene porte koja već dobija obrise parka i zelene oaze. Niška Trta divno napreduje, kao što možete videti i na fotografijama. Crkva Svetog Pantelejmona u Nišu:

Ovako je niška Trta izgledala u martu 2012. godine:

a ovako izgleda danas:

Pre odlaska na glavni trg gde se održava festival vina, rešio sam da prvo svratim da nešto pojedem. Šetajući glavnom ulicom,seo sam u baštu  kafe-bar-restorana "PLEASURE" u Kopitarevoj ulici (http://www.pleasure.rs/index.php ). Dok sam čekao da pristigne piletina u sosu koji je nosio u sebi duh Azije i dalekoistočnih kuhinja, bacio sam oko na vinsku kartu... Odličan izbor domaćih vina: od Aleksandrovića, Kovačevića, pa do župskih vinara poput Vinske kuće Minić i Stemine. Zapazio sam da je najskuplje vino Minićeva Tamjanika barrique (2.300,00 dinara). Međutim, nešto drugo na vinskoj karti mi je odvuklo pažnju. Prvu stranu u vinskoj karti zauzimaju vina Crnogorskih Plantaža - ceo asortiman vina od Krstača do Vranca Pro Corde... I ništa tu ne bi bilo sporno da nisam primetio da pored svakog od tih vina stoji istaknuto "preporučujemo".

Često me prijatelji pitaju da im preporučim neko vino, i u obilju etiketa, sorti i proizvođača, uvek se trudim da im ponudim izbor stilova i sorti, da im pokažem svu raznovrsnost rejona i kako mesto odakle vino dolazi određuje karakter vina koje piju. Ali, sigurno mi se nikada do sada nije desilo da nekom preporučim sva vina u ponudi jednog proizvođača. Naprosto, ma koliko neki vinar bio dobar, ipak nije realno da mu sva vina budu podjednako vrhunska...

Vlasnici restorana treba da gaje odnos poverenja prema gostima i da gost koji dolazi u restoran zna da će dobiti ukusnu hranu od najboljih sastojaka, da će osoblje restorana gostu posvetiti dovoljno vremena i pružiti kvalitetnu uslugu. I ja od restorana očekujem da kad upitam za preporuku,dobijem zaista jelo na koje je kuvar ponosan, a ne jelo koje je tog trenutka podgrejano pa je najlakše da njega uvale gostu. Isto važi i za vino. Ako restoran stoji iza svoje preporuke, onda očekujem da je to preporučeno vino zaista najbolje. A verujem da malo zbunjuje gosta kada vidi nekoliko etiketa od sorte vranac iz iste vinarije, a sve su podjednako preporučene...Kako onda izabrati?!?

Samo se nadam da iza ovog čudnog izbora preporučenih vina ne stoji praksa da vinarija može da vlasniku restorana plati "marketinške" usluge ili na neki drugi način obezbedi da sva vina u ponudi te vinarije budu izdvojena od ostalih vina i specijalno preporučena. Ako je tako, onda to više govori o vlasniku restorana koji na ukazano poverenje svojih gostiju odgovara pohlepnom željom za dodatnom zaradom i nedostatkom svesti da u svom restoranu zaista i promoviše ono najbolje u svakoj kategoriji. A u ovom slučaju, možda je i vlasnik poreklom iz Crne Gore, pa sa nostalgijom preporučuje sve redom što nosi etiketu "Made in Montenegro".

Potom sam se zaputio na trg. Čitav grad je uzavreo, ulice su ispunjene ljudima, oseća se da se u gradu nešto dešava. Festival vina se poklapa sa festivalom glumaca, što je mudar potez organizatora, jer je zbog glumačkog festivala u gradu prisutan veliki broj posetilaca, te na taj način i festival vina dobija na broju posetilaca. Već od samog početka, atmosfera među štandovima vinarija je živa. Za svaku pohvalu je prezentacija i nastup vinarije Status koji su podsetili na šmek starih niških kafana.

Iznenadio sam se cenom čaša za degustaciju i mislim da se organizator tu prilično preračunao. Jednostavno, cena staklene vinske čaše od 300,00 dinara nije adekvatna ni veličini sajma a ni standardu posetilaca. Na većini sajmova na kojima sam bio tokom godine, a koji bi veličinom mogli da se porede sa ovim niškim, cena staklenih vinskih čaša za degustaciju je do 200 dinara. Juče su, na primer, na Banoštorskim danima grožđa staklene čaše koštale 100,00 dinara. Kao posledica, ubrzo su se među štandovima našli posetioci koji su u rukama nosili plastične čaše, a nisu bili retki ni oni koji su poneli od kuće svoje staklene čaše.

Od izlagača su na festivalu bili Mačkov podrum, vinarija Budimir, Status, Rubin, nekoliko vinarija iz okoline Niša, Ražnja i Knjaževca. Tokom trajanja festivala, za posetioce je organizovan i muzički program, dok je Nenad Gladić - Gastronomad na štandu pripremao svoje specijalitete.

Trg na kom je održan VI festival vina u Nišu:

Atmosfera na štandovima i izložena vina:

Nenad Gladić - Gastronomad je na otvaranju pozdravio sve prisutne i izlagače i nazdravio uz čašu vina:

NAZAD NA KATEGORIJU