Drugi dan EWBC konferencije je započeo još jednom tehničkom radionicom na kojoj su prisutni mogli da dobiju preporuke i savete u pogledu aplikacija koje doprinose boljem upravljanju sadržajima na blogu/vebsajtu.Već od samog jutra, u vazduhu se oseća naročita atmosfera - svi iščekuju popodnevnu Master class radionicu na kojoj će Tim Atkin, nosilac titule Master of Wine ( http://en.wikipedia.org/wiki/Tim_Atkin  ) i Charles Metcalfe ( http://www.charlesmetcalfe.com/about-charles.en.aspx  ) predstaviti vina iz regiona Bliskog istoka. Pauzu između dva predavanja sam iskoristio da nastavim obilazak štandova turskih vinarija. Negde sam usput čuo informaciju da su na izložbu pozvane probrane vinarije tako da štandovi zaista pokazuju ono najbolje od turskih vina.



Potom je usledilo predavanje pod nazivom "Putovanje, hrana i vino u kontekstu". Moderator panel diskusije je bila Wink Lorch, predavač, pisac i autor edicije Wine Travel Guides, a sagovornici su bili Su Birch, predsednik Izvršnog odbora organizacije Wines of South Africa, Wendy Crispell, organizator vinskih edukativnih seminara i konsultant, oblast specijalizacije: sirevi, zatim Paola Tich, autor bloga http://www.sipswooshspit.com/index.php/about-2/ i Per Karlsson, vlasnik švedske turističke agencije koja se specijalizovala za vinske ture.



Zaključak svih govornika je bio da vinski eksperti često precenjuju svoju publiku te da ponekad suviše tehnički i detaljno prikazuju vina što može izazvati nelagodnost i nesigurnost kod prosečnog ljubitelja vina jer se on/ona ne oseća dovoljno kompetentnim. Zbog toga je sa turistima moguće ostvariti bolji kontakt ako se priča o vinima upotpuni pričom o hrani i putovanjima. Na taj način, ljudima pružamo upravo to što oni i žele, a to je da se zabave (koncept "hladno vino & vruć seks"). Cilj je da se oseti i doživi nešto autentično.

Per Karlsson je skrenuo pažnju da mu se dešava kada dođe sa grupom turista u neku vinariju da ih dočeka vinar koji nema puno iskustva sa turistima, a turisti pak očekuju da od njega čuju interesantne autentične priče. Vrlo često, čitav razgovor se svede na rečenicu koju svi vinari govore kao mantru: "Ja nisam kao ostali vinari jer se moje vino pravi u vinogradu, a ne u vinariji". A onda usledi gomila tehničkih detalja vezanih za proces proizvodnje vina koje turisti nedovoljno poznaju. Turisti očekuju i treba da dobiju prikaz ne samo vina iz date regije, već u tu priču treba uneti i detalje o hrani, istoriji, kulturnim znamenitostima regije.

Konačno, u 15.30h je počeo Grand Terroir Experience - Master class degustacija odabranih vina iz Turske, Gruzije, Libana i Jermenije koju su vodili T. Atkin i C. Metcalfe. Nažalost, vino iz Egipta nije uspelo da stigne usled komplikovanih (i dugotrajnih) carinskih formalnosti. Sama degustacija je izgledala veličanstveno - u ogromnoj konferencijskoj dvorani 300 učesnika iz 40 država otkriva vina Bliskog istoka. Prizor koji nalikuje slikama iz Ujedinjenih nacija...



Kao i u Srbiji, a pretpostavljam da je situacija slična u većini novoprobuđenih vinskih zemalja, ljubitelji vina iz Turske generalno smatraju arome hrastovine pokazateljem kvaliteta vina. To znači da se automatski smatra da je vino bolje ako je odležavalo u hrastovoj buradi, a ova percepcija ima uticaj i na formiranje cene - vina odležavala u hrastovoj buradi treba da budu skuplja. Sa razvojem vinske kulture, ova percepcija će se menjati i ljudi će shvatiti da u vinu treba prvo da traže arome grožđa, a arome hrasta treba da samo upotpune doživljaj vina.

Posle Masterclass radionice, mogli smo u foajeu da posetimo štandove vinarija iz zemalja regiona i probamo još neka vina, poput vina iz tradicionalnih gruzijskih amfora "kvevri" ili jermenskih amfora "karas".



Gala večera je bila prilika da se u svečanoj atmosferi organizatori zahvale sponzorima i svima koji su doprineli besprekorno organizovanoj konferenciji. Tokom večere, svako jelo je uparivano sa dva vina... Naravno, nisam mogao krenuti iz Srbije na konferenciju, a da u torbi nisam poneo i neka od srpskih vina... Na gala večeri, biftek je služen uz turski kaberne sovinjon, a obzirom da je opšti zaključak svih nas za stolom (a bilo nas je 12 ukupno iz Nemačke, Danske, Velike Britanije, Mađarske, Francuske, Turske i naravno, ja iz Srbije) bio da je to vino najlošije koje smo probali na gala večeri, predložio sam da ga zamenimo jednim srpskim kaberneom (Radovanović Cabernet Sauvignon Reserve ), što su svi sa entuzijazmom i prihvatili. Konobari su doneli nove čaše i Radovanovićev kaberne je potekao u čaše. Caro Maurer, Master of Wine iz Nemačke, nije krila ushićenje jer je dobila priliku da proba i neko srpsko vino po prvi put. A onda je i prokomentarisala da je kaberne odlično napravljen i da bi volela kad bi neke od srpskih vinarija nastupile i na sajmu PRO WEIN u Diseldorfu...



Na fotografiji (s leva na desno):Tomislav Ivanović, Caro Maurer MW (Nemačka) i Mads Jordansen (urednik danskog web-bloga www.winelab.dk )



 

 

 

 

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU