Istorija vinarstva u Župi je neraskidivo vezana za prokupac kog obično nazivamo „kraljem Župe“. Danas ova sorta doživljava ponovni uspon i afirmaciju, mada pre nekoliko decenija njegova reputacija a i izgledi za budućnost nimalo nisu bili blistavi...

Za razliku od njega, tamjanika (lokalni klon Muscat Blanc a Petits Grains) nikad nije gubila svoj status. Diskretna, elegantna, uvek je tiho bivstvovala i odolevala sunovratu vinske kulture u doba socijalizma. I za razliku od Bugarske, Rumunije i ostalih zemalja regije, u Srbiji se tamjanika uvek pije suva. Ta tradicija opstaje vekovima, a danas je još više dobila na izražaju.

Danas su i prokupac i tamjanika iz Župe dočekali svoj trenutak slave u probuđenoj vinskoj Srbiji. Međutim,  publika i nije preterano zahtevna prema tamjanici, od nje se očekuje da bude suva, lagana, osvežavajuća, poletna, cvetna, bez visokih alkohola... i dobro rashlađena. Rekao bih da je tamjanika poput knjiga Agate Kristi koje su zanimljive, lako se čitaju, uvek u modi, a nezaobilazne u svakoj torbi za plažu.

Zato je vinarija Budimir iz Aleksandrovca svojom odlukom da za odabrane predstavnike vinskih medija Srbije priredi vertikalnu degustaciju Tamjanike Budimir dala svoj doprinos boljem razumevanju lokalnih sorti čije domete i potencijale tek otkrivamo. A ja bih još dodao i da je to bila dobra prilika da procenimo mogućnost da se tamjanika udalji od konvencionalnog doživljaja vina od ove sorte.

Tamjanika Budimir  2013 – vinarija Budimir – vino koje još uvek nije dostupno na tržištu (uzorak iz tanka). Na nosu čisto, odiše svežinom, sa isprepletanim cvetnim i aromama svežeg muskatnog grožđa. Srednje-ka-kratkom telu. U završnici se oseti delikatna prijatna gorčina sa citrusnim tragom.

Tamjanika Budimir 2012 – vinarija Budimir – Trenutno na tržištu, na nosu kompleksnija nego prethodna, cvetne arome neprekidno evoluiraju u slojevima, uz uplive citrusnih nota, breskve, matičnjaka. Karakterna tamjanika, fina mineralnost, topla impresija, srednje telo, u ustima preovlađuju voćne note, prvenstveno citrusne. Kiseline u balansu.

Tamjanika Budimir 2011 – vinarija Budimir – Umerenog intenziteta na nosu, poletna, ispod cvetnih nota izbijaju voćne arome citrusa, grejpfruta, breskve, tropskog voća. Kiseline su vibrantnije nego kod tamjanike iz berbe 2012 i lepo dopunjuju izrazitu mineralnost ovog vina. Nema toliko topline i sunca kao u prethodnim tamjanikama (pitam se da li je u pitanju efekat mikroklime u Župi i lokacije vinograda ili nešto drugo s obzirom na to da je generalno 2011. godina bila topla i sušna u Srbiji) . Srednje telo. U završnici citrusne note i kiseline spiraju prijatnu gorčinu i pretvaraju u čist suv mineralni trag.

Tamjanika Budimir 2010 – vinarija Budimir – I dolazimo do ozbiljnog pretendenta za zvezdu večeri. Na nosu zrelo, kompleksno. Voćne note su ovde izbile u prvi plan dok cvetne arome suptilno odaju muskatni karakter vina. Međutim, blaga petrolejska nota dopunjuje sveukupnu impresiju i daje vinu ozbiljnost. Srednje telo. Kiseline i dalje žive, daju vinu svežinu i pokretljivost što sve zajedno sa kompleksnim aromama čini lepu zaokruženu celinu. U završnici, pojavljuje se fina nota badema u pratnji prijatne gorčine. Vino u odličnoj kondiciji. Treba pratiti kako će se dalje razvijati.

Tamjanika Budimir 2009 – vinarija Budimir – I dalje smo na tragu zrelog predstavnika župske tamjanike. I dalje živa, topla, prepuna svežine. U ovom vinu se mineralnost više oseća nego u prethodnom. Zaokruženo, skladno, ozbiljno. Pokazatelj da mi još uvek nismo upoznali sva lica tamjanike i ohrabrenje vinariji Budimir da nastavi razmišljanje na ovu temu.

NAZAD NA KATEGORIJU