Srbija je prešla u vinskom sektoru dalek put. Dalek put da se uredi čitav vinski sektor u skladu sa propisima EU. Ako s te strane gledamo, Srbija je već u EU. Rejonizacija je dala svoje rezultate u praksi. I potrošači su počeli sve više pažnje obraćati na geografska područja sa kojih dolaze vina. Vinari napokon razmišljaju da li je baš svaka sorta pogodna za područje u kom planiraju da sade nove vinograde... Zaista, rejonizacija je unela red u vinski sektor. Setimo se prvobitnog otpora među vinarima, no sada je sve profunkcionisalo... Ali skoro... Definisani su vinogradarski rejoni. Još uvek nisu urađeni elaborati za sve vinogradarske rejone, i ministarstvo poljoprivrede to zaista sporo radi. A mora i treba brže jer je još puno posla ispred nas. Kad se uradi specifikacija za sve vinogradarske rejone, onda sledi i jedno po jedno vinogorje. Dakle, ima još puno posla ispred nas...

Međutim, iako rejonizacija još uvek nije kompletirana, već polako uviđamo i stavke koje bi mogle drugačije da izgledaju. To je sve logičan sled. Krenuli smo od nule da bi se izgradio sistem. Sada uviđamo gde je potrebno napraviti korekcije. To je perpetuum mobile, i tako će uvek biti. Samo je potrebno da naše ministarstvo mnogo agilnije reaguje nego što je to do sada bio slučaj.

Ovaj članak predstavlja moja subjektivna razmišljanja na temu rejonizacije u Srbiji i možda će pri nekim narednim korekcijama neka od ovih rešenja postati i stvarnost... A do tada, ostaće samo teme za razmišljanje i povod za dalju diskusiju na ovu temu.

- Lazarevac treba pripojiti rejonu Valjevo-Pocerje - Iako Lazarevac administrativno pripada gradu Beogradu, te je samim tim logično svrstan u beogradski rejon kao i Smederevo, ipak nije logično da u istom rejonu nađemo terene koji su pod direktnim uticajem Dunava (Smederevo, Grocka) i Lazarevac koji se ipak nalazi dalje.

- Jagodinu pripojiti šumadijskom rejonu - Jagodina administrativno pripada Šumadiji, no vinarije u okolini Jagodine nisu svrstane u šumadijski rejon.

- Župa treba da bude zaseban rejon - Prema trenutnoj rejonizaciji, Župa je svrstana u rejon Tri Morave. No, istorijski Župa ima svoju reputaciju koja je mnogo jača od reputacije i identiteta celog rejona Tri Morave. Takođe, Župa je geografski zasebna regija sa svojim odlikama i sortimentom koji se razlikuje od ostatka rejona Tri Morave.

-  Ukrupnjavanje - Srbija je trenutno podeljena na 22 vinska rejona i 77 vinogradarskih oblasti. Za zemlju te veličine, ovaj broj je neopravdano veliki. Dovoljno je da uzmemo za poređenje zemlje slične veličine kao što su Austrija i Portugal. Austrija ima 3 vinska rejona sa 16 vinogorja, dok u Portugalu postoji 14 vinogradarskih rejona. Da li je Srbiji stvarno potrebno da ima zasebno banatski i južnobanatski rejon? Naročito ako uzmemo u obzir današnji trend u Evropi koji sve više afirmiše stvaranje prekoraničnih vinskih rejona, što bi jednog dana mogao postati zajednički rejon Banat u Rumuniji i Srbiji.

-Mlavski rejon treba prekrojiti - Mana današnje rejonizacije je činjenica da se u usitnjenim rejonima nalazi mali broj vinarija. Samim tim, naša regionalna udruženja vinara nisu dovoljno jaka kao slične asocijacije iz drugih vinskih zemalja. Mlavski rejon koji okuplja samo 4 ili 5 vinarija nije u stanju da se konkurentno promoviše na tržištu kao veće regije koje imaju udruženja sa više od 50 vinarija. A da ga i ne pokušavamo uporediti sa sličnim rejonima iz na primer Italije koji imaju i po nekoliko stotina vinarija u udruženju.

- Definisati ekstremna područja - Sadašnja rejonizacija uzima u obzir samo delove Srbije koji ispunjavaju "idealne" uslove za gajenje vinove loze. Međutim, ne treba izgubiti iz vida i delove Srbije u kojima se od davnina sadila vinova loza, a kod kojih je od posebne važnosti mikrolokacija, odabir sorti vinove loze ili posebne karakteristike podneblja. Iako su idealni uslovi za rast vinove loze do 600 metara nadmorske visine, regija Vale D'Aosta u Italiji ima vinograde koji se nalaze u Alpima čak na 1300 metara nadmorske visine. U Srbiji, već smo dobili prve vinarije koje se nalaze van granica sadašnjih vinogradarskih rejona, kao što su na primer padine ugašene vulkanske kupe Ostrvica u Šumadiji. Zato struka treba da identifikuje potencijalna područja i naučnim istraživanjima odredi odgovarajući sortiment i stilove vina koji bi mogli uspevati u takvom okruženju. Na pamet mi padaju penušavci iz župa u okolini Prijepolja i Priboja do kojih kroz useke crnogorskih planina dopiru tople struje sa Mediterana, naročito jer su istorijski izvori prepuni podataka o vinogradima u tom delu Srbije.

(09.01.2019.)

NAZAD NA KATEGORIJU