Crvenka je naselje na obodu Telečke visoravni. U decembru, deluje više kao mesto utonulo u zimski san, sa ponekim prolaznikom koji žuri kući iz prodavnice. Jedino glavnom ulicom koja spaja Sombor i Kulu sa ostatkom Srbije tutnje automobili i kamioni.

Kad smo već sagradili kuću na sred raskrsnice civilizacija, nije tajna da istorija čini dobar deo naše svakodnevice. Čak toliko da nekad izgubimo meru, pa se stekne utisak da su Srbi narod najstariji, najpametniji, najhrabriji...

Međutim, tokom ove posete Crvenki sam shvatio koliko su ljudi laki na rečima, dok je za dela potrebno mnogo više entuzijazma, volje, ideje i vizije... i nešto novca.

Okolina Crvenke pripada zapadnotelečkom vinogorju u okviru vinskog rejona Telečka. Čitav rejon danas ima 115 hektara vinograda, što je samo bleda slika nekadašnjih vremena kada je u ovom kraju cvetalo vinogradarstvo. Granice vinogorja prate obrise Telečke kose koja se izdiže u odnosu na okolni ravničarski teren.

Dok sam stajao ispred vinskih podruma u Crvenki, osećao sam ogroman stid što smo dozvolili da tako propadaju važni svedoci naše prošlosti. Nedostatak novca, vizije, političke volje...ili sve zajedno. Odmah se u mislima pojave iznosi novca koji se bahato troše na svetleće ukrase po trgovima, koncerte na ulicama, veštačke jelke i slično, sve u ispraznom pokušaju da prihvatimo uzuse ponašanja današnjeg potrošačkog društva. Za svo to vreme, lokacije poput ove tavore skrajnute, zaboravljene, zapuštene...

Značaj Crvenke je porastao u vreme kolonizacije Nemaca u 17. veku, i kasnije za vreme Marije Terezije i Josifa II. U to vreme je čitava Bačka usled čestih pustošenja i ratova sa Turcima imala dosta napuštenih imanja i kuća. Stoga je u skladu sa carskom politikom germanizacije doneta odluka da se na prostor južne Ugarske  naseli stanovništvo germanskog porekla koje će biti odano carskoj vlasti a pritom i znati da obrađuje zemlju. Zato je na ove prostore došlo do velikog priliva seoskog stanovništva iz Vitemberga, Alzasa, Badena, Hesena i Falca. Njihovim dolaskom, u Crvenki preovlađuje poljoprivreda kao privredna grana, a naročito ratarstvo, stočarstvo i vinogradarstvo.

Koliko je vinogradarstvo bilo značajno u svakodnevnom životu Crvenke svedoče i ovi vinski podrumi koje su gradili Podunavski Nemci od 18. veka pa sve do perioda između dva svetska rata. Nekada ih je bilo 653 u ataru i još 50 u seoskim kućama, no danas su zubu vremena odoleli nekih 30-40... Samo u ulici koja vodi ka gradskom groblju ih ima 21, načičkani sa obe strane ulice... i podjednako zapušteni. Postojala je lokalna inicijativa da se ovi podrumi konzerviraju i privedu nameni, ali nažalost ti pokušaji očigledno nisu dali rezultate.

Ovakvi primeri arhitekture vinskih podruma se mogu naći i u Mađarskoj i Rumuniji, u svim krajevima koje su naseljavale Podunavske Švabe... Ali, može i drugačije... Mađarska je dobar primer kako se može valorizovati ovo kulturno nasleđe i od njega napraviti turistička atrakcija koju posećuje reka turista.

Nasleđe Podunavskih Nemaca postoji širom Mađarske. Danas se čuva sećanje na njihovu kulturu i tradiciju, naročito ako pričamo o vinarstvu i vinogradarstvu. Pored Vilanja, gde su Podunavski Nemci doneli sortu portugizer u lokalne vinograde, njihovo nasleđe možemo naći i u Tokaju, Etjeku, Panonhalmi i drugim mestima. 

Vinski podrumi u Etjeku

(foto © : https://webetyek.hu/node/205 )

Vinski podrumi u Tokaju

(foto © :    https://guideathand.com/en/walk/hercegkuti-seta )

Vinski podrumi u Panonhalmi

(foto©: http://pannonhalma.network.hu/kepek/a_kistersegunk_telepulesei/nyuli_pincesor_2 )

___________________________________________________

Ovaj članak je realizovan u saradnji sa mađarskim vebsajtom www.winesofa.eu 

NAZAD NA KATEGORIJU