Tokom boravka u Bordou ove godine kao dobitnik nagrade Millesima Blog Award 2016, imao sam priliku da posetim Chateau Pape Clement u Pesaku, jedan od najstarijih Grand Cru Classé poseda u Bordou. Postoje pisani podaci da je prva berba u vinogradima ove vinarije bila davne 1252. godine. Vinarija i zamak su bili vlasništvo Bertran de Gota, mlađeg člana jedne ugledne plemićke porodice iz Bordoa. Početkom XIV veka, Bertran je postao papa Clement V sa sedištem u papskom dvoru u Avinjonu, tako da je čitavo imanje ponelo njegovo ime. Imanje je pripadalo katoličkoj crkvi do druge polovine XVIII veka. Potom je nacionalizovano, a u periodu koji je usledio su se smenjivali vlasnici. Najznačajniji među njima je bio Žan-Batist Kler, vinski trgovac iz Bordoa koji je 1858. godine kupio imanje i unapredio proizvodnju grožđa. On je zaslužan i za izgradnju zamka na imanju.

80-tih godina XX veka, Bernar Magre je kupio imanje i zamak i time dao nov zamajac u izgradnji svetske slave ovog istorijskog poseda. Vrhunac je svakako bio kada je vino iz berbe 2010 Robert Parker ocenio sa 100/100.

Poseta vinariji Chateau Pape Clement je zaista nezaboravno iskustvo. A naročito ako vas u obilazak povede lično Jeanne Lacombe, upravnica imanja. Izuzetna prilika da na licu mesta razumemo kako tradicija i inovativnost zajedno dovode do vrhunskih rezultata.

 

TRADICIJA

Koliko se pažnje posvećuje kvalitetu u svakom segmentu proizvodnje pokazuje i angažovanje 60 radnika u vreme berbe koji imaju dužnost da ručno odvoje grožđice od peteljki sa svog grožđa koje se ubere na 60 hektara vinograda kako bi se do minimuma dovela mogućnost gnječenja grožđica i oksidacija. Takođe, u vinogradima Chateau Pape Clement se ne koriste traktori, već se svi radovi u vinogradu vrše pomoću konjske zaprege. Konji su već uvežbani i iskusni, tako da sami znaju maršrutu kroz vinograd kojom treba da se kreću. Iako su im na raspolaganju veliki izbor najsavremenijih poljoprivrednih mašina i priključaka za obradu zemlje i vinograda, konji obavljaju najveći deo posla. Možda se pitate zašto… Razlog je sledeći: prilikom prolaska kroz vinograd, konji ne sabijaju zemlju tako da rastresitost i aeracija zemljišta nisu otežani. Takođe, radnik koji sa konjima prolazi kroz vinograd ima mnogo bolji pogled na svaki čokot tako da je mnogo preciznija i pažljivija obrada. Naime, traktori sabiju zemlju u vinogradu što posledično otežava apsorpciju kišnice i sprečava vazduh da prodre u dublje slojeve tla, te samim tim sprečava razvoj mikroorganizama u zemlji. A zahvaljujući tim mikroorganizmima se tlo obogaćuje hranljivim materijama.

U periodu rasta vinove loze, poželjno je da vinova loza bude oslobođena korova jer onda loza ne mora da se bori sa korovima za hranljive materije i vodu. Danas, u konvencionalnim vinogradima se vrlo često koriste herbicidi za uništavanje korova između redova. Kao što su nam objasnili u Chateau Pape Clement, ako u takvom vinogradu uzmete grumen zemlje i pomirišete ga, najčešće takva zemlja nema nikakav miris i po tome ćete je lako prepoznati. S druge strane, ukoliko zemlju koja se obrađuje konjima i bez upotrebe herbicida pomirišete, osetićete karakteristični miris tla i organskih materija. Gljivice i mikroorganizmi u zemlji čine tlo živim. A loza će na takvom tlu davati grožđe boljeg kvaliteta.

Još jedna prednost rada sa konjima je tišina. Chateau Pape Clement je okružen rezidencijalnim delom – niz porodičnih kuća čiji vlasnici sigurno cene što im u neposrednom susedstvu porodični mir ne narušava buka traktora i drugih mašina u vinogradu. Umesto toga, na imanju vlada mir, harmonija prirode, cvrkut ptica koje jedino prekida povik radnika koji navode konje između redova. I još jedna važna stvar: nema izduvnih gasova.

Sa porastom interesovanja vinarija za biodinamičke principe vinogradarstva, sve više se koriste i konji za obavljanje radova u vinogradu. A čini se da je korišćenje konja mnogo više od prolazne mode. Koliko je rad sa konjima bitan pokazuje i činjenica da ne samo Chateau Pape Clement, već i druge prestižne vinarije kao što su Domaine de la Romanée-Conti, Maison Chaputier, Domaine Leroy i mnoge druge koriste rad konja u vinogradu.

Najčešće, vlasnici konja osnivaju svoju preduzetničku radnju koja pruža usluge obrade vinograda konjima, tako da ih onda vinarije unajmljuju po potrebi. Na taj način nije potrebno da se vinarije opterećuju brigom i čuvanjem konja, već ih mogu angažovati po potrebi. Na taj način, veći broj vinarija može tokom čitave sezone koristiti iste konje. U neku ruku, Chateau Pape Clement je izuzetak od te prakse jer se njihovi konji nalaze na imanju.

INOVATIVNOST

Chateau Pape Clement je vinarija koja ne zazire od novih tehnologija iako ima tako impresivnu istoriju i tradiciju. Naprosto, Bernar Magre ne dozvoljava da se uljuljkaju u priče o slavnoj prošlosti, već se trudi da vinarija i u budućnosti bude konkurentna i da drži korak sa ostalim vinarijama na tržištu.

Krenuli smo u vinograde kako bismo videli demonstraciju upotrebe drona. Zahvaljujući najsavremenijem softveru, dron je upravljanje vinogradom doveo u zonu naučne fantastike. Vinogradar koji među redovima vinove loze upravlja konzolom sa džojstikom i navodi dron istovremeno prateći na ekranu očitavanja. A u koje svrhe se koristi dron? Najpre, prilikom sadnje novih vinograda, snimci napravljeni dronom su važni za bolje planiranje budućih zasada. Takođe, dron stvara trodimenzionalni snimak terena sa kog se softverski očitava nagib terena. To je od izuzetne važnosti kako bi se odredili delovi parcele na kojima treba uraditi drenažu.  Dron se koristi i kako bi se utvrdilo koje sadnice se nisu primile kako bi se u optimalnom vremenu ponovila sadnja.

U Bordou je ljudska radna snaga skupa, tako da se u vreme zelene rezidbe prave uštede na taj način što dron pravi snimak vinograda iz vazduha. Potom softver analizira taj snimak i na osnovu nijanse zelene boje određuje  gustinu listova i otkriva tačne delove vinograda i redove u kojima treba odraditi zelenu rezidbu. Na taj način se ubrzava zelena rezidba a i štedi radna snaga jer se radovi obavljaju samo u onim delovima vinograda gde je to stvarno potrebno. Isti princip se primenjuje i za određivanje geografske rasprostranjenosti bolesti u vinogradu ili ugroženost vinograda od vodnog stresa.

Pored drona, u vinogradu se koristi i VitiRover, autonomni robot kom se mogu zadati GPS koordinate za kretanje po vinogradu. Najčešća upotreba robota je prilikom košenja trave (u periodu od aprila do avgusta), čime se izbegava upotreba herbicida. Robot je takođe opremljen instrumentima za merenje klimatskih podataka (temperatura, vlažnost, itd), obavlja procenu prinosa na parceli, vrši brojanje štetočina (na primer cikada). Robot takođe ima posebnu alatku koja se može postaviti kada se postavljaju zamke za štetočine po vinogradu.

Mislim da upravo tu leži tajna vrhunskog vina... u uspešnoj kombinaciji tradicije i iskustva koje se akumuliralo vekovima i inovativnosti koja nam omogućava da na najbolji način iskoristimo naučna znanja XXI veka. Chateau Pape Clement je odličan primer koji to pokazuje svojim vinima.

Photo credits: Millesima (F.Lot)

___________________________________________________________________

Šta je Millesima? – Počev od 1983. godine, Millésima predstavlja jednog od vodećih evropskih trgovaca vinima vrhunskog kvaliteta i en primeur vinima. U podrumu ove kompanije se čuva vise od 2.500.000 boca vina iz najboljih berbi iz Bordoa, Burgundije, doline Rone, Alzasa, Šampanje… Tokom poslednjih 20 godina, Millesima je isporučila vina na adrese vise od 70.000 klijenata širom sveta. http://www.millesima-usa.com/?cm_mmc=blogger-_-branded-_-banner-_-blog+awards

NAZAD NA KATEGORIJU