Dok je automobil klizio autoputem kroz vojvođansku ravnicu, shvatio sam širinu "beskrajnog plavog kruga i zvezde u njemu" koju srpski književnik Miloš Crnjanski nikad nije mogao da zaboravi... A i kako bi? Prostrana ravnica dokle god pogled seže, plavo nebo iznad, sunce koje greje a tek pokoje drvo da pruži zaklon... I baš to sunce daje život vinovoj lozi  i grožđu na subotičko-horgoškoj peščari. A od tog grožđa nastaju vina sa severa Srbije.

Svakako, kada se pomene moderno vinarstvo severne Srbije, prva asocijacija je vinarija Zvonko Bogdan. Obzirom da je vinarija otvorila svoja vrata i brojnim turistima koji dolaze na Palićko jezero da bi se odmorili a i saznali više o lokalnim vinima, postala je i nezaobilazna tačka na eno-gastronomskoj mapi severne Srbije.

Još iz daljine se vidi fascinantni krov vinarije koji svojom lepotom i gracioznošću para nebesko plavetnilo... Kroz otvorenu kapiju ulazimo u vinograde površine 17h koji sa svih strana okružuju vinariju. Vinarija Zvonko Bogdan pravi vina isključivo od sopstvenog grožđa, tako da pored vinograda u neposrednoj blizini vinarije, poseduju još 39 hektara vinograda na obali jezera Ludaš.

Saputnici na ovom vinskom izletu su mi prijatelji i kolege somelijeri iz USV (Udruženja somelijera Vojvodine): Zoki, Robi, Kornelija i naši domaćini iz Kanjiže (Magyarkanizsa) Anita i Tamaš. U vinariji nas je dočekala Tatjana Altuhov i uz njenu pomoć smo prošli kroz sve faze u proizvodnji u vinariji Zvonko Bogdan.

 

Premda su nam vina iz vinarije Zvonko Bogdan dobro poznata, sa nestrpljenjem smo čekali degustaciju vina upravo na mestu gde i nastaju... A i da se još jednom uverimo u njihov kvalitet, koji je dokazan i na ovogodišnjem Decanter-u, gde je Pinot Blanc 2013 osvojio bronzu, a Sauvignon Blanc 2013 i Cuvee No. 1 iz berbe 2011 su dobili preporuke za kvalitet.

U Srbiji danas svi primećuju koliko su roze vina postala popularna. To nije svojstveno samo nama, u celom svetu je potrošnja roze vina u porastu. Ako pogledate srpsku vinsku scenu, primetićete dve vrste rozea. U prvu grupu spadaju suva roze vina, u koja ću ubrojati i naše tradicionalne ružice od prokupca. Ova vrsta vina je zahtevnija, traži vinski obrazovanijeg potrošača, koji će kvalitet ovih vina ocenjivati poredeći ga sa rozeima iz Tavela (južna Francuska). Drugu grupu čini mnogo veća skupina polusuvih i posluslatkih rozea. Ovo su vina koja se prodaju i o kojima se priča u Srbiji. Činjenica je da je vinska kultura u Srbiji još uvek na takvom nivou da prosečan ljubitelj i konzument vina voli ovakve rozee, dopadljive, sa rezidualnim šećerom koji ga čini pitkim i privlačnim. A svakako lideri na srpskom tržištu u ovom segmentu su rozei iz vinarija Zvonko Bogdan i Temet.

U postupku proizvodnje rozea, grožđani sok ostaje u kontaktu sa pokožicom samo par sati. Takva praksa dovodi do veoma lepe ružišaste boje vina, ali vinu obično nedostaju određene sortne karakteristike grožđa jer su brojne komponente koje utiču na sortni karakter vina ostale u pokožici. Zato se može desiti da roze sadrži samo u naznakama ukuse i punoću jer faza ekstrakcije nije bila dovoljno duga. Da bi se poboljšao konačni rezultat i vinu dalo punije telo i ekstraktivnost, vinari ostavljaju nešto rezidualnog šećera. Nemojte me pogrešno shvatiti. Ovde ne govorim u negativnom kontekstu o onima koji takva vina prave ili još većem broju onih koji uživaju dok piju takva vina. Takva vina zauzimaju vrlo važan segment na vinskom tržištu i imaju svoj značaj u edukaciji budućih ljubitelja vina. Najbolji primerci ovakvih vina se cene jer uprkos rezidualnom šećeru poseduju voćne karakteristike, kompleksnost i dubinu. Zato je i roze iz vinarije Zvonko Bogdan stekao tako široku popularnost.

Međutim, vinarija Zvonko Bogdan je rešila da kaže nešto i na temu "ozbiljnih" rozea... Tokom posete vinariji, dobili smo specijalnu privilegiju da probamo novi roze vinarije Zvonko Bogdan, urađen u suvoj verziji. Ovaj roze mi deluje kao želja da se vinskim ekspertima stavi do znanja da pored toga što su uspeli da naprave veoma popularno vino koje je brzo steklo naklonost široke vinske publike, umeju od istih sorti grožđa (merlo, frankovka, kaberne fran) da naprave i vino koje će zadovoljiti i očekivanja zahtevnijih vinskih mušica. Svakako najbolji srpski roze iz berbe 2013 koji sam do sada imao priliku probati. A količine su ograničene - samo 2400 boca. U ustima dominira perzistentna aroma trešnje, nara uz diskretne začinske note koje odlično dopunjuju i zaokružuju impresiju u ustima. Vino karakteriše dobro telo i izuzetno duga završnica. Nadam se samo da će i cena biti primerena srpskom džepu.

 

 

 Nakon čuvenog Abrahamovog perkelta (ovo tipično jelo sa severa Srbije svoje korene vuče iz mađarske tradicije (Pörkölt), a ja bih ga najpre definisao kao suvlju varijantu gulaša, jer meso deluje kao da se više uprži nego što se kuva), nastavili smo put duž reke Tise... Čisto da znate,  priča se da najbolji perkelt možete naći na Paliću baš u restoranu Abraham i to po nepromenjenom receptu još od 1939. godine ( www.abraham.rs  ). U to smo se i lično uverili...

Put nas je doveo do Kanjiže (ili na mađarskom: Magyarkanizsa).

 

Većini ljudi je prva asocijacija na Kanjižu crep i keramika koji se prave već vekovima od kanjiške gline kojom obiluju tereni pored Tise ili "cvetanje reke Tise" tj. prirodni fenomen kada milioni insekata (lat. Palingenia longicauda) sredinom juna izleću iz vode praveći svojevrsni oblak iznad vode. Tokom par sati lebdenja izvodeći svoj svadbeni ples umiru, dok ženke ponovo polažu jaja u mulju i time produžuju opstanak ove neobične vrste.

Tokom naše posete, Tisa je bila mirna, lenja i potpuno ravnodušna što smo svojim dobrim raspoloženjem kvarili tišinu koja vlada i pored reke i na ulicama Kanjiže.

Međutim, razlog našeg dolaska u Kanjižu je bio sasvim neuobičajen. Verovatno ćete se i vi iznenaditi informacijom da se u centru Kanjiže nalazi jedna vinarija. Biću slobodan da definišem vinariju Nagy-Sagmeister (Nađ-Sagmajster) kao srpsku verziju "garažista" iz Kalifornije (pokret malih vinarija iz Bordoa koje su obično nastajale u skromnim uslovima, često u garažama, gde su insistirajući na kvalitetu proizvodili vrhunska vina u ograničenim količinama, kao svojevrsnu kontra-reakciju na tradicionalni stil vina iz Bordoa. Pokret se iz Bordoa ubrzo preneo u Kaliforniju, Čile i širom sveta, a danas se garažisti mogu naći i u Londonu). E, pa i Kanjiža ima svoje "garažiste"- Erne Sagmajstera i Jožef Nađa.

U vinariji nas je dočekao Erne i već nakon par minuta razgovora sa njim mi se učinilo da bi energija sa kojom širi svoju vinsku filozofiju mogla da natera i lenju Tisu da poteče uzvodno. A filozofija je jasna: poštuj lokalne sorte grožđa i dozvoli da se u vinu iskažu karakteristike podneblja (tzv. teroir) i prirodne odlike sorte.

Inače, Sagmeister je bavarsko prezime, a još Erneov deda je gajio grožđe i pravio vino, tako da je još od detinjstva Erne učio uz dedu i oca kako se pravi vino i neguje vinograd. Pre šest godina, zajedno sa prijateljem Jožef Nađom, kupio je zemlju na Fruškoj gori i podigao zasade vinograda. Ova vinarija poseduje približno 5 hektara vinograda na Fruškoj Gori, na tri poteza: Kamen, Đevuš i Orljak, u blizini Iriga i Neradina. Pored toga, u blizini Kanjiže se nalaze i stari vinogradi na površini od pola hektara. Od sorti su zastupljeni: furmint (moslavac), kadarka, pinot noir. Erne naročito ističe jednu od teorija o balkanskom poreklu sorte furmint prema kojoj je ova sorta potekla sa Fruške Gore i Sirmiuma, odnosno današnje Sremske Mitrovice (što bi moglo i biti realistično obzirom da je teorija o italijanskom poreklu ove sorte već isključena).

Kövidinka 2012 - Vinarija Nagy-Sagmeister - Ovo vino potiče iz starog vinograda koji se nalazi na sloju peskovito-lesnog tla u blizini jezera Ludaš. Lagano vino, slabijih kiselina, srednjeg minus tela. Na nosu dominiraju arome zove, kruške, čaja od lipe. Vrlo rado bih ovo vino podelio sa društvom pokraj Tise.

Furmint 2013 - Vinarija Nagy-Sagmeister - Uzorak iz bureta od 500 litara. Urađena malolaktika, oseća se još pomalo sumpor. Grožđe potiče sa poteza Orljak u blizini manastira Grgeteg. Inače, taj deo Fruške Gore je prilično kamenit, po strukturi sličan stenama od kojih je sagrađena petrovaradinska tvrđava u Novom Sadu. U tom vinogradu rod ne prelazi 600gr po čokotu.

Furmint 2012 - Vinarija Nagy-Sagmeister - Osvežavajuće suvo vino, intenzivnih bogatih aroma na nosu, od kojih dominira dunja. Na nosu se može osetiti i alkohol, a pogled na etiketu odaje 14,5%. Vibrantne kiseline daju svežinu, srednje telo. Grožđe potiče iz vinograda kod Neradina, u blizini nacionalnog parka.

Kadarka 2012 - Vinarija Nagy-Sagmeister - Grožđe potiče iz vinograda na potezu Đevuš, u blizini manastira Hopovo. Svakako odličan "školski" primer kako treba da vino od kadarke da izgleda stilski. Obilje aroma prženog šećera, trešnje, kafe, elegantne začinske note vešto upakovane u note koje potiču od bureta. Prijatno vino, u balansu, a još lepše je što dokazuje da mikrolokacije na Fruškoj Gori mogu da iznedre sjajna vina sa naglašenim sortnim karakteristikama kadarke. Razlog više da se promoviše povratak kadarke na Frušku Goru gde je u prošlosti bila jedna od dominantnih crnih sorti grožđa u vinogradima.

Pinot Noir 2012 - Vinarija Nagy-Sagmeister- Godina 2012. je bila zahtevna za pinot noar. Vinar se borio da obuzda alkohole. Grožđe potiče iz vinograda koji je još uvek mlad. Ovo vino nije onaj elegantni voćni pino na koji smo navikli. Ima u njemu tanina, zrelih ali i te kako daju ovom vinu neku mušku crtu... Pitak, uz žive kiseline koje mu zajedno sa taninima obećavaju i potencijal za odležavanje. Vino je lepo zaokruženo aromama koje potiču od odležavanja u korišćenim barik buradima.

Svakako, Erne nam je odškrinuo potpuno novi svet... Jedini je među vinarima na Fruškoj Gori koji istražuje mogućnosti furminta i svakako je na dobrom putu. A njegov zadatak je i da približi ovu sortu srpskim ljubiteljima vina, jer kod nas nažalost još uvek nije dovoljno poznata... A dovoljno je reći da je legendarna Jancis Robinson svrstala ovu sortu u 4 najcenjenije bele sorte na svetu.

 

NAZAD NA KATEGORIJU