U 58. broju poljskog časopisa "Czas Wina" objavljen je članak o bermetu i Sremskim Karlovcima. Autor teksta je Andrzej Kalinowski. Vinopedia vam ekskluzivno prenosi sadržaj celog članka u prevodu na srpski jezik. Integralni članak možete pronaći na websajtu časopisa "Czas Wina":

http://czaswina.pl/artykul/po-bermet-tylko-do-karlowic

U KARLOVCE PO BERMET

Niski planinski venac Fruške Gore se proteže na severu Srbije i u istočnoj Hrvatskoj. Od 16. veka, ovaj predeo je središte monaškog života Srpske Pravoslavne Crkve. Danas, to je jedan od najuzbudljivijih vinskih regiona Evrope.

Nekada je na Fruškoj Gori postojalo 35 manastira koji su za vreme vladavine Turaka čuvali srpsku nacionalnu tradiciju i štitili svoje blago i spomenike. Danas ih je preostalo 17, mada su neki od njih bili oštećeni 1999. godine tokom NATO bombardovanja. Na istočnoj strani planine, u srpskoj Vojvodini, nalaze se Karlowice (Sremski Karlovci), glavni grad regije. Pored istorijskih manastira, ovaj region je poznat po vinogradarstvu i vinarstvu.

Fruška Gora u srpskoj Vojvodini je jedan od najstarijih vinskih regiona Evrope. Vinova loza se na lokalnim padinama planine gaji više od 1700 godina! Tada su Rimljani doneli sa sobom klasične vinske sorte grožđa. Car Marcus Aurelius Probus (276-282) je ukinuo monopol vinara iz Italije, koji je godinama bio na snazi. Svoje prve vinograde je posadio u Sirmiumu i obližnjim gradovima. Od tada je započelo gajenje balkanske autohtone sorte grožđa - smederevke.

Gutljaj istorije

Vinogradi su počeli da rastu, kvalitet vina je postigao visok nivo, vremenom takođe i u regionu Metohije (u prevodu: zemlja manastira), u kom su većina manastira pripadali Pravoslavnoj crkvi. Danas je to deo Republike Kosovo, najmlađe evropske države.

Zlatno doba vinogradarstva i vinarstva je usledilo tokom vladavine dinastije Nemanjića. Srpska legenda kaže da je Sveti Sava (Rastko Nemanjić, prvi srpski arhiepiskop, koji je živeo na prelazu između 12. i 13. veka) naučio "svo stanovništvo" kako da gaje vinovu lozu.

Razvoj vinogradarstva i vinarstva je zaustavljen, a u praksi uništen od strane Turaka. Tokom vladavine Otomanskih Turaka u regionu, vinogradi su planski uništavani. Obnova vinske kulture je usledila jedino tokom vladavine Habzburgovaca, kasnije Austrougarske. Vino je bilo izvor prihoda za stanovnike regije, i mnogim generacijama je vino bilo temelj njihovog bogatstva. Vina iz okoline Karlovaca nisu samo najbolja u današnjoj Srbiji, već su priznata i širom Evrope. Već u 15. veku su ih izvozili u Poljsku i Češku. U 17. veku, vina iz Karlovaca su bila poznata u brojnim evropskim zemljama.

Vinarska nauka i praksa su se dalje razvijale i već 1816. godine, arhimandrit manastira Rakovac je izdao u Budimpešti prvu srpsku knjigu o vinogradarstvu i vinarstvu. Takođe, klimatski uslovi pogoduju daljem razvoju vinskog regiona. Danas, ovaj region se više vezuje za bela vina, prvenstveno od italijanskog rizlinga. To je više severna sorta, ali je tipična za ovaj region, sa polovinom vinograda zasađenih ovom sortom. Smatra se da je Fruška Gora njen dom.

Lični susreti

Jedna od najstarijih sorti je prethodno pomenuta smederevka. Takođe, široko rasprostranjene crne sorte grožđa su vranac i portugizer. Ostale popularne sorte su župljanka, prokupac, neoplanta, sila, šardone, lisa i petra. Tu se proizvode i vina ausbruh i bermet. Zasadi pod sortom traminac su prilično mali, ali često daju vina vrhunskog kvaliteta. Smatra se da gajene sorte grožđa čine vino dopadljivim, a da većina lokalnih stanovnika pravi jednostavna vina za svakodnevnu potrošnju. Neki se šale da su lokalna vina pogodna ponajviše za takozvani špricer, vino sa gaziranom vodom koje se rado pije u leto.

Pošto je proteklo poprilično vremena od moje prve posete i degustacija u ovom regionu, naknadno prizivam sećanja i uspomene na to putovanje. Nedavno sam posetio nekoliko većih i manjih vinarija. Prva je bio Porodični podrum Cvetić. Vlasnik me je pozvao da probam rizling iz berbe 2008. koji odiše zeljastim aromama i notama nane. Blago slatkog ukusa. Frankovka iz iste godine, začinskih aroma , klasične tamno crvene boje i sa blagim notama lešnika na jeziku.

Svakako, vredi provesti duže vremena u podrumu vinarije Dulka starom više od 100 godina. Naziv vinarije potiče od prezimena Dragojlović. Tradicija porodičnog biznisa datira od 1920. godine. Ova vinarija je među najvećim u Karlovcima - godišnja proizvodnja dostiže 80.000 litara. Vinarija nudi vinske klasike u obliku sovinjon blana i merloa, ali takođe i sortno vino od župljanke. U ponudi je i bermetovica - rakija sa bermetom. Naš susret se završio uz njihovo desertno vino ausbruh iz 2000. godine. Intenzivni aromatični kompleksi meda i limete sa jasnim notama čaja sa rumom. Njihov bermet iz 2009. godine je nagrađen zlatnom medaljom na sajmu u Novom Sadu.

Uživanje na srpski način

Vinarija Milana Kosovića, statistički svrstana u vinariju srednje veličine, proizvodi godišnje 22.000 litara vina. U lokalnim razmerama, to je prilična količina. Ova vinarija je najstarija, vlasnici kažu da je u pitanju 150-godišnja porodična tradicija. Pošto imaju samo tri hektara vinograda - fokus je na kvalitetnim vinima. Probao sam lokalne klasike. Sasvim prijatna je bila njihova župljanka iz 2008. godine. Zelenkasto-žute boje sa crvenkastim prelivima. Miris voća. Na jeziku se otvaraju arome trave, nežne note koprive, naglašene kiseline. Proizvođač takođe nudi Bermet Kosović. Proizveden u osnovi od vina sorti merlo i kaberne sovinjon. Miris i ukus pomalo podsećaju na mentu, travu, cveće, voće i ružu, napravljen od 21 lekovite biljke i začina koji se koriste u kuhinji. Nema uljastu strukturu. Sladak, ali vrlo prijatnog ukusa. Osećaju se začini, kajsije i suvo grožđe. Vrlo dobro! A boca košta 700 dinara (oko 7 eura).

Nastavljam obilazak vinarija, naletevši na podrum Vinarije Kiš - porodične vinarije koja proizvodi vino od 1830. godine! Tada je začetnik porodice Stevan kupio prvi vinograd. To je treća vinarija po veličini u gradu sa modernom tehnologijom i 10 hektara vinograda. Proizvodi vina od klasičnih sorti: italijanskog rizlinga, šardonea,kaberne sovinjona, merloa, frankovke i portugizera, za koje su dobili brojne nagrade. Karakter njihovog bermeta stvaraju 24 sastojka! Osećaju se mirisi i ukusi smokvi, suvih kajsija, cvetne arome, cimet, lešnici, vanila i naravno med.

Izmenjeni vermut

Ova regija nudi prijatna vina, ali Karlovci su mali grad i njegova okolina je uglavnom poznata po proizvodnji bermeta, čije ime potiče od izmenjene reči "vermut". Ovo elegantno desertno vino, fortifikovano. Bermet se pravi prema receptu koji čuvaju samo nekoliko porodica u Karlovcima u Vojvodini. Njegov sastav je prilično komplikovan. Svaki proizvođač ima svoj sopstveni tajni recept, pa je teško pronaći dva identična pića. Nakon Drugog svetskog rata, njegova proizvodnja je skoro zamrla, ali su tradicija i recepture preživeli.

Bermet je tehnološki sličan italijanskom vermutu, ali se razlikuje po stilu. Vrši se maceracija oko 20 različitih lekovitih i začinskih biljaka, i ako vam neko kaže da je koristio 80 sastojaka, to je čista laž. Ovo piće je obično tamne boje, gusto, bogatih aroma i ukusa. Ponekad dominiraju arome začina, naročito cimeta i karanfilića, a ponekad se mogu javiti i jači tonovi vanile. Osnova za proizvodnju ovog vina je klasična. Dulka koristi kao osnovu za beli bermet vino od sorte župljanka, a za crveni bermet vino od sorte merlo. Drugi često koriste portugizer, ali ima takođe onih koji mešaju belo i crno grožđe.

Ovo piće je prirodno slatkog ukusa, ali ne onoliko koliko biste pomislili. Gusto je, teško, ali bilo bi pogrešno porediti ga sa hrvatskim prošekom. Prosečan nivo alkohola je u rasponu od 16-18%. Nekada je bermet bio omiljeno piće austrougarske aristokratije. Uvozili su ga u velikim količinama za Bečki dvor, a davali su ga i kao poklon. Još pre 150 godina, bermet su izvozili u SAD. Nekoliko različitih tipova vina i bermet ausbruh iz Karlovaca su se našli na vinskoj karti Titanika tokom njegovog prvog  i tragičnog putovanja. Tradicionalno se služi uz kafu ili kao aperitiv.

Probajte

Lokalni proizvođači vina se slažu da male porodične vinarije sa teškoćama posluju. Ali možemo takođe videti da se situacija menja na bolje iz godine u godinu. Vinski put fruškogorskih vinskih podruma čini više od 60 vinarija. Činjenica je da većina lokalnih sorti grožđa u lokalnim klimatskim uslovima samo povremeno daje vina vrhunskog kvaliteta. Najveći deo njih je za svakodnevnu potrošnju. Naravno, u ponudi je uvek bermet. Mali grad, manastiri okruženi romantičnom mistikom, divna priroda i dobro vino. Definitivno vredi pogledati!

 

 

 

 

 

NAZAD NA KATEGORIJU