Valjevski kraj je pravi još uvek neotkriveni biser prirode. Priroda je zaista bila izdašna: venci valjevskih planina, čiste planinske reke, očuvano staro gradsko jezgro iz 19. veka, ukusna hrana i vina... Zbog svega toga, boravak u valjevskom kraju može da posluži kao prilika da bolje upoznate Srbiju.

Zahvaljujući novom autoputu Miloš Veliki, valjevski kraj je postao još bliži Beogradu. Stoga nam nije bilo teško da već u 10h stignemo pred kapiju vinarije Jelić u selu Bujačić.

Trenutno u vinariji teku lagane pripreme opreme i resursa za predstojeću berbu. Milijan Jelić, vlasnik vinarije Jelić je 2002. godine odvažno kročio na područje kojim vlada šljiva da bi pokazao da je valjevski kraj od davnina bio pogodan i za gajenje vinove loze. Vinogradi se prostiru na nekoliko lokacija, ukupne površine 20 hektara. Od samih početaka, fokus je bio na lokalnim sortama. Vinarija Jelić je kao pionir posadila vinograde pod sortom morava, koja danas čini polovinu površina vinograda. Od crnih sorti, najznačajniji je prokupac, pod lokalnim nazivom kameničanka. Vinarija Jelić je zaslužna za ponovnu afirmaciju prokupca u vinskim regijama izvan Župe.

Obilazak vinarije u pratnji tehnologa Milomira Tomića počinjemo od sale za preradu grožđa. Vinarija je sagrađena na nekoliko nivoa, a čitav proces prerade grožđa se odvija prateći tok vina, zakone gravitacije i kontrolu temperature. Podrum u kom odležavaju vina je ukopan i u obliku krsta. Napravljen je tako što je skinuta zemlja kako bi se ozidao podrum a potom ta ista zemlja vratila preko da bi se obezbedila izolacija podruma i konstantna temperatura tokom čitave godine. U njemu se nalaze tankovi rađeni po meri kako bi se savršeno uklopili u lučni svod i da bi se maksimalno iskoristio prostor u podrumu.

Iznenađenje u podrumu predstavlja jedno bure na kom je kredom napisano Nebbiolo... Hm, otkud nebbiolo u Srbiji?!? Milijan Jelić je smatrao da valjevski kraj smešten u podnožju planine Divčibare i Valjevskih planina, a dovoljno blizu mora vazdušnom linijom tako da tople mediteranske struje dopiru do njega može da bude dobra lokacija za sortu koja je tradicionalna u Pijemontu. No, nebiolo je zahtevna sorta u podrumu jer zahteva strpljenje i dugo odležavanje da bi zablistao u punom sjaju. Zbog toga i zbog malih količina, vino od sorte nebiolo se prodaje jedino u vinariji i cena je 5.000 dinara.

Nakon posete vinariji, sledeća destinacija je selo Stubo jer bismo voleli da doživimo jezero Rovni sa vidikovca Lazareva ili Velika stena. Staza do vidikovca je dobro obeležena, ne preterano naporna, ali pogled sa vidikovca je nezaboravan. Valjevska brda i planine, a između njih je svoje mesto našlo jezero, zavuklo se u svaku klisuru i usek kao zmija, a blistavo plavetna boja se presijava na suncu.

Po povratku sa vidikovca, put nastavljamo dalje ka Debelom brdu. Manastir Pustinja je sakriven duboko u klisuri reke Jablanice, a Sveti Otac Justin Ćelijski je rekao da "ko nije bio na Svetoj Gori, neka dođe i vidi Pustinju". Mesto gde je vreme stalo, na kom monahinje u miru služe Bogu. Manastir je podignut krajem 13. veka u vreme kralja Dragutina. Smatra se da naziv manastira potiče od činjenice da je okolina bila nenaseljena, pusta, a manastirska crkva je bila sagrađena upravo tu za duhovne potrebe rudara koji su po okolnim planinama radili u rudnicima srednjovekovne Srbije. Manastir je poznat po svom freskoslikarstvu, a naročito fresci Svetog Jovana Krstitelja sa krilima koja se svrstava među najlepše freske u srpskim manastirima.

Prolazimo preko Debelog brda ushićeni panoramom Valjevskih planina: Povlen, Medvednik, itd. Na vidikovcu Kapija Podrinja, na mestu gde se susreću valjevski kraj i Podrinje, pokušavamo da sagledamo horizont i prepoznamo mesto na kom reka Drina razdvaja Srbiju i Bosnu.

Svež vazduh i pešačenje po planinama svakako utiču i na apetit, pa hitamo nazad u Valjevo da bismo počastili i stomak. Na reci Gradac se nalazi restoran Vidra (adresa: Tadića mlin bb, Valjevo) poznat po lokalnim ribljim specijalitetima. Naš izbor je bila pastrmka uz čašu rashlađenog lokalnog vina (ovog puta iz valjevske vinarije Pusula). Sjajno finale valjevske promenade.

 

NAZAD NA KATEGORIJU