Izbegavamo jutarnju gužvu u Beogradu i krećemo kroz banatsku ravnicu u osvajanje Vojvodine. Ne bukvalno, već samo želimo da doživimo vrhove Vršačkog brega, najveće planine u Vojvodini (641m) koja je nekada davno bila ostrvo u Panonskom moru.

Pre nego što krenemo u istraživanje prirodnih lepota Vršačkih planina, odlazimo do podnožja Magarećeg brda, gde se nalazi manastir Mesić. Manastir po svoj prilici potiče iz 15. veka, a više puta je bio rušen tokom svoje istorije.  Tokom najezde filoksere (sušibube), manastir Mesić je izgubio 200 jutara manastirskih vinograda čime je manastir ostao bez glavnog izvora prihoda. U manastiru danas vlada mir, cvetne leje svuda okolo...

Dok prolazimo kroz nepregledne vinograde u vlasništvu vinarije Drašković (nekadašnji Vršački vinogradi), primećujemo da su velike površine vinograda obnovljene. Novi , obnovljeni zasadi sa obe strane puta ukazuju da novi vlasnik vinarije ima u planu da ponovo uzdigne reputaciju vršačkih vina.

Vršačka kula je simbol čitavog južnog Banata. Smatra se da je njen ktitor Đurađ Smederevac u 15. veku a da je sagrađena kako bi posle pada Smedereva zaštitila njegove posede u Banatu. Kula visine 20 metara je danas u potpunosti restaurirana, a sa nje se pruža izuzetan pogled na ravni Banat, vršačke vinograde i grad Vršac. Dok stojimo pored nje, uživamo dok nam vetar miluje lica. Okolina Vršca je poznata po košavi. Još je Evlija Čelebija kazivao da se "od tvrđave može videti sedam dana konaka".

Vršačka kula se nalazi na uređenoj planinarskoj ruti pod imenom Vršačka transverzala, dugoj 39 km koja povezuje sve vrhove Vršačkih planina. S obzirom na pravu letnju sparinu i temperaturu koja premašuje 30 stepeni, prijaće nam šetnja od 3 km kroz šumu do jedne od tačaka na Vršačkoj transverzali - Đačkog vrha (449m). A na vrhu, priroda nas je počastila veličanstvenim pogledom na Vršačku kulu i na vršačku ravnicu. Tako je malo potrebno da se čovek ugodno i zadovoljno oseća. Priroda je tako velikodušna.

Nakon odmora, krećemo nazad. Želja nam je i da se upoznamo sa gradom Vršcem. Obilazak centra grada krećemo od katedrale Svetog Gerharda podignute u gotskom stilu u periodu 1860-1863.

Saborna crkva Svetog Nikolaja je najstariji pravoslavni hram u Vršcu sagrađen u 18. veku.

Vršačke bogomolje svedoče o bogatstvu vršačkih porodica koje su ih podizale i bogato opremale. Najlepša građevina u Vršcu je Vladičanski dvor iz 18. veka. U njemu je rezidencija banatskih episkopa.

Šetnjom kroz centralnu gradsku zonu se upoznajemo sa arhitekturom Vršca. Divimo se fasadama koje svedoče o slavnoj prošlosti grada. 

 

Tokom šetnje, neizbežan je susret sa Vinkom Lozićem, drevnim banatskim boemom kog je u svojim delima ovekovečio Jovan Sterija Popović. Vinko Lozić je ujedno zaštitna ličnost Vršačke berbe grožđa. 

Predah smo potražili u restoranu Dinar (adresa: Dimitrija Tucovića 82, Vršac).  Iako hrana u ovom restoranu nije tradicionalna banatska, već više vuče na planinske krajeve, sa selekcijom mesa na ćumuru koja iskače iz uobičajenog klišea srpskog roštilja, svaki posetilac Vršca će uživati u besprekornoj usluzi, raspoloženim konobarima i odličnim zalogajima. Izbor vina je međutim fokusiran na lokalne vinarije: Drašković, Marinković, Soul Wine, Conte Vallone, Selecta, Rnjak, što je za očekivati kad se nađete u srcu vinske regije. 

Nakon uzbudljivog dana u Vršcu, rešili smo da popijemo domaću kafu u Deliblatskoj peščari. Poznato izletište Devojački bunar je prava oaza prirode. Uz nekoliko kafića koji su se savršeno uklopili u okolnu prirodu i crkvu brvnaru, Devojački bunar nudi priliku da se provede ceo dan sa porodicom uz pešačenje po peščari. A u neposrednoj blizini je i vinarija Đorđe, tako da možete da posetite vinariju i snabdete se vinom. 

NAZAD NA KATEGORIJU