Dok smo se približavali vinogradima vinarije Rnjak, nove vinarije u južnom Banatu, kroz glavu mi je prolazio tekst pesme “Wind of Change”: Budućnost je u vazduhu, mogu da je osetim svuda, nosi je vetar promene. Da li pojava još jedne mlade vinarije u ovom delu Srbije znači da se vinarstvo u skladu sa savremenim principima napokon budi u Banatu i da će nad peščarom i vršačkim bregom početi da duvaju drugačiji vetrovi?

Južni Banat u pogledu vinarstva ne oskudeva u istoriji i tradiciji… Ostalo je zabeleženo da su odavde hektolitri vina započinjali svoj put ka zapadnoj Evropi. Pre pojave filoksere, tačnije 1875. godine, na području vršačkog vinogorja je ubrano preko million akova grožđa (1 akov iznosi 57 kg). Istorija je prepuna sličnih statističkih podataka koji ukazuju na obim i značaj vinogradarske proizvodnje u ovim krajevima. Međutim, u poslednjoj deceniji južnobanatski rejon je uglavnom živeo od stare slave i borio se sa teškoćama tranzicije. Nekako su vesti iz južnog Banata uglavnom nosile negativne predznake: propala je ambiciozno zamišljena vinarija Ilandža, nije uspeo pokušaj da se Kinezima proda vinarija Vršački vinogradi te je vinarija otišla u stečaj i neizvesnost, 1600 hektara vinograda u vlasništvu Vršačkih vinograda nastavlja da propada, a male vinarije iz Gudurice i Velikog Središta sa ograničenim resursima kao krajnji domet vinarstva vide doček ponekog autobusa sa turistima koji će uz ručak probati lokalna vina bez neke ozbiljnije strategije ili ambicije za proboj na srpskom vinskom tržištu (a i bez materijalnih resursa neophodnih za osavremenjivanje proizvodnje).

Zato vest da je ove godine u južnom Banatu započela sa radom vinarija Rnjak svakako raduje ljubitelje domaćih vina. Vinogradi vinarije Rnjak stari 8 godina se prostiru na površini od 6,5 hektara u ataru sela Veliko Središte, dok se vinarija smestila u ambijentu stare švapske kuće kakvih u Banatu još uvek ima i koje kriju u sebi pravi muzej etnologije i tradicionalne arhitekture.

Porodica Rnjak potiče iz Benkovca, a preko Beograda ih je vinogradarski san doveo do vršačkog vinogorja. Pre dve godine su kupili vinograd i kuću u Gudurici sa tradicionalnim podrumima (lagumi) u koje je smeštena vinarija, a u budućnosti postoje planovi i za širenje smeštajnih kapaciteta za turiste. Razgovor sa Ljiljanom Rnjak otkriva neverovatnu energiju i posvećenost. I upornost da svojim rukama izgradi vinariju koja će svojim primerom povesti ostale vinare iz Središta i Gudurice.

Od samog početka, Ljiljana se suočila sa izazovima. Vinograd u Velikom Središtu je star 8 godina. Porodica Rnjak je dosta truda uložila tokom poslednje tri godine da dovede vinograd u dobru kondiciju i pripremi ga kako bi u godinama koje slede dao svoj maksimum.  A onda je usledila i borba sa vremenskim uslovima tokom 2014. godine. Pritom, situaciju dodatno komplikuje i sama pozicija vinograda koji se nalazi u podnožju Vršačkog brega što ga čini ranjivijim prema mrazevima tokom zime jer se hladan vazduh kao teži spušta sa brega i akumulira u podnožju. Vršačko vinogorje ima prilično dugačak mrazni period u godini od skoro 6 meseci. Prvi jesenji mrazevi se mogu javiti već krajem oktobra, a prolećni mrazevi sve do kraja aprila. Na površini od 6,5 hektara, nalaze se sledeće sorte: šardone, sovinjon blan, merlo, kaberne sovinjon, muskat hamburg i pino noar. Očigledno je prethodni vlasnik sadio taj vinograd na krilima moderne srpske vinogradarske priče kada su po celoj Srbiji nicali novi zasadi pod internacionalnim sortama vinove loze, a da niko nije ni razmišljao da li su neke sorte podesne za tu regiju. Zato mi je prva pomisao bila kako kaberne sovinjon (iako dozvoljena sorta u južnobanatskom rejonu) i nije najsrećnije rešenje za vinograd u vršačkom vinogorju. No, Ljiljana izgleda spremna da se hrabro uhvati u koštac sa nepredvidljivim  klimatskim uslovima i zahtevnim vinogradom kako bi uspela da svake godine održi kvalitet vina na nivou koji će potrošači ceniti.

Rose 2014 – vinarija Rnjak – (sortni sastav: muskat hamburg 100%) Prvenac iz vinarije Rnjak. Alkohol od 10,5% jasno govori koliko je bilo teško 2014. godine sačekati da grožđe sazri zbog učestalih kiša. Suvo vino, muskatne arome, šumska jagoda, malina, ratluk, divlja ruža. Po strukturi nepretenciozno, nezahtevno vino, umerene kiseline doprinose da ne bude preovlađujuće dosadno.

Rose 2015 – vinarija Rnjak – (sortni sastav: 60% muskat hamburg, 30% pino noar, 10% rajnski rizling) Odmah se vidi da je 2015. godina bila povoljnija godina te je i rezultat u boci bolji. Srednje telo primetno daje volumen ovom vinu u poređenju sa rozeom iz 2014.godine. Alkohol 12,5%. Kiseline niže nego kod rozea iz 2014. i skladnije.

Chardonnay 2015 – vinarija Rnjak – Školski tj. klasični primer šardonea na koji je srpsko tržište naviklo. Srednje telo, lepe kiseline, na nosu izrazito voćni, na sve strane pršte arome tropskog voća, ananasa, dinje… Ista impresija se nastavlja i u ustima: tropski koktel, ananas, banana, kruška. Gajnjača je pogodno tlo u vinogradu za ovakav stil vina jer doprinosi ekspresiji voćnosti.  Alkohol 14%.

Potom smo degustaciju nastavili u lagumu gde su  na red došla crvena vina. Prvo smo uporedili pino noar iz 2014. i 2015. godine. I tu se vidi ogromna razlika uslovljena vremenskim uslovima tokom godine.

Pinot Noir 2015 – vinarija Rnjak – u ustima se izdvaja sortna aroma višnje, uz crveno voće, ribizlu, trešnju. Mladoliko, sveže. Tanini još uvek nisu zaokruženi, ali će ih još neko vreme odležavanja svakako smiriti. Blaga gorčina u završnici.

Cabernet Sauvignon – vinarija Rnjak – (60% kaberne sovinjon 2014, 40% kaberne sovinjon 2015) Vino odležava u srpskom bariku. Kod ovog vina mi se najviše dopada kako je drvo integrisano u celokupni doživljaj vina. Lepe vanilaste i začinske note skladno dopunjuju voćnost na nosu. Međutim, u ustima se jasno oseti da će na ovom području kaberne sovinjon  teško pokazati svoj puni potencijal, a i to samo u izrazito dobrim godinama. Vino je već sada spremno za pijenje. Jednostavno, u ustima se oseti da vinu nedostaje kostur i taninska struktura da bi mu omogućili višegodišnje odležavanje svojstveno kaberneu. Obzirom da porodična vinarija Rnjak tek otkriva sve mogućnosti vinograda, možda bi bilo zanimljivo u budućnosti uporediti rezultat eventualno neke  kupaže merloa i kaberne sovinjona u kojoj bi ipak dominirao merlo.

Merlot 2015 – vinarija Rnjak – I stigli smo do uzorka iz bureta koje mi je potvrdilo da merlo može biti nova uzdanica vinarije Rnjak. Srednjeg tela, naglašene voćnosti upotpunjene notama koje potiču od odležavanja u srpskom bariku. Vrlo prijatno vino, baš kako ga je Ljiljanin suprug Miroslav opisao “banatsko vince za uživanje”.

Kad smo izašli iz laguma, na licu sam osetio vetar sa vršačkog brega. Taj vetar koji štiti vinograde od gljivičnih bolesti i omogućava bolje oprašivanje vinove loze. Taj vetar promene u južnom Banatu koji je na srpsku vinsku scenu doneo vinariju Rnjak, vinariju Galot, vinariju Đorđe i druge… I time označio bolju budućnost južnobanatske vinske priče koja čeka da bude ispričana. A u podsvesti mi odjekuju reči Ljiljaninog supruga Miroslava koji je sa istinskom posvećenošću priznao da mu je cilj da u narednom periodu pronađe i sačuva od nestanka čokote kreace, autohtone banatske loze. To je energija pojedinca koja može da pomeri i vršački breg ako to dovoljno jako želi.

NAZAD NA KATEGORIJU