Dunav je svakako najznačajnija evropska reka duga 2850km koja svojim tokom od izvora na planini Švarcvald (Nemačka) do Crnog mora protiče, odnosno čini granicu 10 država (Nemačka, Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Srbija, Rumunija, Bugarska, Moldavija, Ukrajina).Diverzitet i bogatstvo ove reke ne čine samo flora i fauna i brojni prirodni rezervati i nacionalni parkovi, već i kulturno-istorijsko nasleđe naroda koji su vekovima živeli na njegovim obalama... a samim tim se Dunav može smatrati i evropskom vinskom rekom, jer se duž njenog toka nižu uzbudljivi vinski regioni sa svojim specifičnostima, sortama grožđa i vinima.

 

Dunav - vinska reka Evrope

 

Smatra se da je u vreme Starih Rimljana car Marko Aurelije Prob (276-282) podigao zasade vinove loze u rimskoj provinciji Panonija, upravo na padinama Fruške Gore (severna Srbija) na obali reke Dunav. I posle Rimljana, sa dolaskom Slovena na područje centralne i istočne Evrope, Dunav nije gubio svoju povezanost sa vinovom lozom i vinarstvom. Tradicija i kultura podunavskih naroda je kroz istoriju vešto isprepletala lokalna verovanja i prirodnu zavisnost od vinove loze i proizvodnje grožđa. O tome svedoče i danas brojni lokalni običaji i narodna verovanja koja i dalje odolevaju modernim vremenima i žive svoj misteriozni život. U istočnoj Srbiji, u selima u blizini Dunava, lokalno stanovništvo i dalje veruje i pripoveda legende o vodenim vilama ("vulve"). To su zmijolika bića koja žive u dubinama plavog Dunava. I kada sa zapada dolaze oluje i nevreme, one izleću iz reke i bore se protiv nebeskih sila, na taj način razbijajući oblake i štiteći okolinu od grada i oluja. Vinogradari i zemljoradnici su naročito uvažavali ova bića i još uvek se ponegde održao običaj da početkom leta seljaci idu u vinograde u istočnoj Srbiji i uz molitvu postavljaju u vinogradu posudu sa mlekom i sekiru, kako bi vodene vile mlekom utolile žeđ, a da se na oštrici sekire gradonosni oblaci cepaju.

 

Dunav u istočnoj Srbiji (© V. Nikolić)

 

vinogradi pored Dunava-Matalj vinarija (© M.Candir)

 

Jednu od najuzbudljivijih Masterclass radionica na VinCE 2014  festivalu je održala Caroline Gilby MW. Caroline je u čitavoj istočnoj Evropi poznata kao ambasador vina "Nove Evrope" i njena namera je bila da prisutnoj publici prezentuje čitavu paletu stilova vina, sorti i vinskih tradicija iz zemalja kroz koje protiče plavi Dunav. Ipak, treba napomenuti da se pri izboru vina Caroline Gilby nije opredelila da predstavi isključivo vinarije čiji vinogradi se nalaze u blizini reke Dunav, već je težila da svaku podunavsku zemlju predstavlja po jedno vino koje se može smatrati dostojnim predstavnikom vinarstva te države. Pri tome su isključeni iz selekcije vina iz Mađarske (kao domaćin VinCE festivala) i Ukrajine (jer Caroline nije u dovoljnoj meri upoznata sa savremenim vinarstvom Ukrajine).

 

Caroline Gilby MW

 

1. Egon Müller  Riesling QBA 2011 (Nemačka)

Egon Müller potiče iz čuvene vinarske porodice koja je još davne 1797. godine kupila imanje i dvorac Scharzhof u Mozelu (zapadna Nemačka). Vinarska tradicija se prenosila sa kolena na koleno, tako da danas ova vina predstavljaju spoj izuzetnog Scharzhofberger teroara i iskustva i veštine Egona Müller-a u podrumu. Njegova filozofija je da treba dopustiti vinu da se samo napravi, organski, sa što manje intervencije i uz prirodnu fermentaciju u tankovima od inoksa. Od pomoći je pri tome što Mozel predstavlja najhladniju vinsku regiju Nemačke. Ovo vino predstavlja kupažu od grožđa iz 5 različitih vinograda. Zaista sjajan predstavnik rizlinga iz Nemačke, punog ukusa, sa niskim sadržajem alkohola (11%)... Svega ima u čaši: i mineralnosti, i voćnih aroma i vibrantnih kiselina koje vinu garantuju dugovečnost. Na nosu dominiraju arome citrusa, zelene jabuke, limete. Mada je vino suvo, u ustima ostavlja osećaj slasti koja naprosto briše sve tragove kiselina u ustima i vodi ka elegantnoj završnici.


2. Chateau Bela Riesling 2012 (Slovačka)

Još jedno vino od sorte rajnski rizling, ali istovremeno i sasvim drugačiji doživljaj. Chateau Bela je poznat kao zamak Barona Ullmann-a i danas je ovo imanje okruženo vinogradima sa kojih grožđe prerađuje u vino vlasnik vinarije Miroslav Petrech. Ako uporedimo ova dva rizlinga, mislim da ćete biti iznenađeni trajnošću i intenzitetom kiselina u vinu koje uz mineralnost  i alkohol od 14% dobijaju izvesnu prefinjenu ekspresivnost. A toj prefinjenosti i eleganciji dodatnu notu daju suptilne cvetno-voćne arome na nosu...

3. Aleksandrović Trijumf Barrique 2012 (Srbija)

Vino Trijumf iz vinarije Aleksandrović je dobro poznato u Srbiji i ostalim državama bivše Jugoslavije. Priča o receptu za kupažu Trijumfa koji je dobijen od kraljevog podrumara izbeglog u Kanadu govori dosta i o istoriji Srbije i  o konstantnoj potrazi za korenima i vraćanju starim proverenim vrednostima. Vremenom, Trijumf je dobio svoju logičnu nadogradnju - Trijumf Barrique. Magična formula Trijumfa Barrique: 85% Chardonnay, 15% Pinot Blanc i Riesling vešto upakovana u tonove plemenitog drveta od barik buradi. Prema ličnom mišljenju Caroline Gilby, ova kombinacija u kupaži odlično funkcioniše i daje kao rezultat izuzetno zanimljivo vino. Pored toga, naglasila je da vinski svet nema često priliku da se sretne sa vinima iz Srbije, te da joj je zbog toga još draže da na ovakvim događanjima vino iz Srbije dospeva u prvi plan sa takvim kvalitetom... Stiglo je vreme da se češće susrećemo sa takvim vinima koja potiču iz Srbije.

Caroline Gilby MW (© D. Jelić)

4. Weninger Blaufrankisch Saybritz 2011 (Austrija)

Vinogradi stari 40 godina se nalaze u južnom Burgenlandu, Eisenberg. Srednjeg tela, vrlo voćno, a opet i sa elegantnim začinskim aromama i na nosu i u ustima...Dominantne note crne višnje, ljubičice, maline i borovnice su upotpunjene notama eukaliptusa, slatkih začina, nane uz divnu mineralnost u ustima što sve rezultira prijatnim zaokruženim impresijama koje se slivaju u dugu završnicu.

5. Borovitza Gamza  2011  (Bugarska)

Vinarija Borovitza je nastala obnovom vinarije iz 60-tih godina dvadesetog veka. Vlasnik Ognyan Tzvetanov je krenuo u misiju da pronađe male parcele na kojima rastu stare loze i da od grožđa sa tih parcela napravi svoja vina. Sorta gamza je nama poznatija kao kadarka. Vino je odležavalo u hrastovim bačvama 2 godine. Svetle rubin-crvene boje, na nosu preovlađuje aroma kupine i vlažnog lišća. U ustima je vino mekano, elegantno, lagano sa prijatnim aromama kupine i šljive, duge završnice. Pitko vino, ali sa dovoljno karaktera da poželite da dospete još vina u čašu.

6. Davino Domaine Ceptura 2009 (Rumunija)

Sortni sastav: Feteasca Neagra, Merlot, Cabernet Sauvignon. Odležavalo 10 meseci u barik buradi od rumunskog hrasta. Vino intenzivne rubin-crvene boje sa ljubičastim odsjajem. Na nosu izuzetno kompleksno, sa aromama crne višnje, šljive, bibera, kafe, hrasta. Ekspresivnog ukusa, zaokruženo vino, zrelih tanina.

7. Negru de Purcari 2010 (Moldavija)

Sortni sastav: 70% Cabernet Sauvignon, 20% Saperavi, 10% Rara Neagra. Vino odležavalo tri godine u francuskom bariku. Vinarija Purcari je osnovana još 1827.godine i u to vreme je pripadala manastiru Afono-Zagraf. Slava vina iz ove godine se pronela svetom kada je vino iz ove vinarije na Svetskoj izložbi u Parizu 1878. godine osvojilo zlatnu medalju. Vino tamno crvene boje,intenzivno i kompleksno. Na nosu dominiraju arome tamnog bobičastog voća, šljiva, uz note čokolade, kafe, slatkih začina. Izuzetno prijatna impresija u ustima sa dugom završnicom.

 

8. Graševina Principovac, Iločki podrumi (Hrvatska)

Ovo poluslatko vino se može naći i na tržištu Srbije. Bogato, kompleksno,strukturno. Na nosu se osećaju arome meda, smokvi, kandiranog voća. Vrlo perzistentno vino, kao božanski nektar. Divan pokazatelj koje su sve mogućnosti italijanskog rizlinga i nadamo se da će se i naši vinari iz Vojvodine usuditi da se poigraju sa italijanskim rizlingom na ovaj način.

vina sa plavog Dunava (© D. Jelić)

NAZAD NA KATEGORIJU